Гост тражи више адреналина

Тиват – Сабирајући биланс и утиске, црногорски хотелијери и туристички радници сагласни су у оцени да ће протекла туристичка сезона бити најинтересантнија за анализу у последњих десетак година.

„Сезона је била специфична у односу на претходне из више разлога. Имали смо ранији почетак предсезоне, наишао је период смањеног интересовања гостију, а у јулу је уследио пад аранжмана са одређених страних тржишта. Касније је донекле дошло до повећања букинга, па званична статистика каже да смо на нивоу претходне године. Гледајући извештаје колега са приморја евидентно је да су поједине ривијере трпеле пад посете од три до пет одсто, осим Будве која је имала званичан раст од пет процената. Верујем да ће анализе сезоне правити ресорна министарства из разних углова, а ми, туристички радници ћемо сигурно то урадити када крајем септембра седнемо и видимо какве су биле карактеристике, на шта су указивали туристи да је било добро, а шта лоше. Да видимо како су на сезону утицале поједине одлуке, као забрана уношења хране, увођење еколошке таксе, забрана слетања великих путничких авиона на аеродром у Тивту.

Видећемо да ли су те одлуке изазвале оно што смо очекивали или не”, каже извршни директор тиватског ХТП „Приморје” Предраг Јелушић који је и члан црногорског туристичког удружења.
Први човек „Приморја” сматра да и су овог лета међу израженијим проблемима били инфраструктурни грађевински радови, док се грађевинска сезона поклопила са туристичком.

„Изгледа да је то неминовност и да ће се инфраструктурни објекти у Црној Гори, путеви, канализациони и водоводни системи, правити у наредних четири до пет година. Мораћемо да имамо стрпљења за те радове које ће у будућности донети бенефит”, каже Јелушић.

Сезона је највише „издала” приватне издаваоце соба. Хотелијери су од априла уговорили иностране групе гостију које ће боравити у њиховим објектима до краја октобра. Приватници су много очекивали, многи од њих ушли су и у кредитна задужења како би повећали квалитет понуде.
„Тржиште је можда и логично реаговало. Ако у Будви у приватном смештају имате кревет у двокреветној соби који се на руском тржишту продаје по 35 евра, а истовремено је овде у „Палми”, хотелу са три звездице, 38 евра са услугом шведског стола, онда је јасно колики је дисбаланс у квалитету услуге. Превисока цена у приватном смештају госте је преусмерила на друге видове смештаја. Ако имате 30.000 кревета у хотелима, а 300.000 у алтернативним видовима смештаја имате нездраву структуру смештајних капацитета. Зато и Мастер план развоја туризма у Црној Гори и предвиђа да до 2020. године више од 100.000 кревета буде у хотелском смештају, а да се изврши квалитетна редукција смештаја у домаћој радиности на ниво до 150.000 кревета”, истиче наш саговорник.

Једна од карактеристика протекле туристичке сезона била је и да је изнајмљивање плажног мобилијара било скупље него смештај. На будванској, светостефанској, плажи Пржно желећи да заштите ексклузивност и интиму купача закупци су високом ценом правили селекцију гостију. Остале плаже већих капацитета, као што је на плажа на Јазу имале су разумније цене од пет до шест евра за комплетан мобилијар. Јелушић каже да је то „цена коју гости плаћају у болном тренутку преласка са масовног на елитни туризам”.

Мађари, Чеси и Словаци посећивали су летос црногорско приморје у готово истом броју као и претходних година. Увођењем додатних авионских линија према северној Италији, Немачкој, Енглеској и Француској и отварањем туристичких представништава покушано је да се стимулишу и та тржишта. Према Јелушићевим речима, инострани гости, међутим, мењају навике кад је реч о туристичким  путовањима.

„Страни гост сада више воли да борави на мору у периоду од јуна до половине јула, током септембра и октобра када су мање гужве и врућине. Јул и август се сада више користе за велнес и планински туризам. Уместо да се 15 дана сунча на плажи испред хотела, гост жели више адреналина и доживљаја током боравка. У Црној Гори има још доста простора за унапређење такве туристичке услуге”, истиче наш саговорник.