Колико трошимо на књиге

Унеско је прогласио 1995. године 23. април као Светски дан књиге, тачније дан који означава глобалну прославу читања у свим његовим облицима. То је истовремено и датум смрти великих светских писаца као што су Сервантес и Шекспир. Како преноси Euronews culture, истраживања Еуростата утврдила су да је у врху листе земаља чији грађани највише троше на књигу – Словачка.

У процентима, Словаци су у просеку трошили 1,9 одсто годишњег прихода на новине, књиге или канцеларијски материјал. Словачка је остала на врху листе последњих пет година и заправо је благо пала са високих 2,1 одсто.

Пад са 1,9 одсто на 1,2 одсто трошкова које становници издвајају за књиге забележиле су Хрватска, Немачка, Естонија, Летонија и Исланд. У просеку, Европљани издвајају 1,1 одсто својих примања на куповину књига.

Према извештају Еуростата, на дну листе је Кипар чији становници троше 0,4 одсто а нешто изнад њих, тачније 0,5 одсто издвајања трошкова за књиге су Грчка, Румунија, Босна и Херцеговина и Србија. Резултати се односе на 2021. годину.

Прави губитник на листи није чак ни представио бројке ЕУ од 2019. Северна Македонија је последњи пут дала извештај о својим издацима пре три године и они су износили 0,1 одсто трошкова за уживање у литератури.

Поред финансијских трошкова, Еуростат се бавио и истраживањем чији становници проводе највише времена читајући? Ова истраживања раде се једном у десет година, па су последњи резултати из 2015. из 18 европских земаља, јер за 2020. још нису обрађени.

На врху листе времена проведеног у читању дневно је Естонија. Просечан Естонац од 20 до 74 године проведе око 13 минута читајући сваки дан. Финци, Пољаци и Мађари проведу 10 минута дневно читајући, а на дну табеле је Француска, са нацијом која троши само два минута читајући дневно. На сличном нивоу биле су Румунија, Аустрија и Италија, које су свака 24 сата читале пет минута. Србија је према овој статистици у групи земаља чији становници на читање књига троше нешто више од пет минута дневно.

Читање је за 16, 8 одсто Финаца „главна активност” а иза њих су Пољска, Естонија, Грчка и Луксембург. Иако је Француска земља које ја изнедрила Волтера, Игоа, Пруста и недавно овогодишњу добитницу Нобелове награде Ани Ерно, само 2,6 одсто Француза читање сматра главном активношћу у свом животу.