Французи протестују, не желе ни месец дуже да раде

Када на француским улицама, као што је сада случај, пароле штрајкача „потписује” ЦГТ, то значи да тамошња влада има озбиљан проблем, а јуче је овај највећи синдикат, уз подршку мањих, у протесте извео више од милион људи широм државе. Изазвали су застој у земљи – блокирали авионски, железнички и метро саобраћај. Већина школа је затворена, као и рафинерије нафте, а производња електричне енергије је смањена.

Позив на штрајк због подизања старосне границе за одлазак у пензију са 62 на 64 године послат је и фабрикама за производњу аутомобила и авиона. Циљ је да се блокадом привреде влада примора да одустане од реформе или да се, у најмању руку, учине уступци. Стога демонстрације овог пута нису орочене, а синдикати ће им дати и дубљи тон тако што ће данашњи дан, 8. март, бити тематски – посвећен положају жена и утицају пензионе реформе на запослене мајке. Очекује се и блокада лука. Сутра ће у фокусу бити студенти, који још нису постали радна снага, а које желе да активирају да им се придруже на улици и креативним исписивањем парола искажу забринутост због претећих законских измена. Јер управо ће студенти касније за одлазак у пензију морати да испуне 43 године радног стажа. Синдикати позивају грађане на „свеопшту мобилизацију”, а с обзиром на јучерашњи одзив, ова седмица посебно је изазовна за француску власт.

Лидер ЦГТ-а Филип Мартинез, иначе творац реторичке бомбе „после посла следи гробље”, али и остали, укључујући левичарске и десничарске опоненте власти, неће стати. Међутим, неће се зауставити ни влада Емануела Макрона, која закон о реформи пензионог система већ провлачи кроз парламентарну расправу. Француски председник тврди да је подизање старосне границе од виталног значаја за избегавање колапса пензионог система.

Влада очекује да ће измене бити усвојене у Сенату током ове седмице, а потом и изгласане током месеца у оба дома парламента. Синдикати очекују да ће штрајк букнути истовремено и да ће следећи корак бити ширење на енергетски и гасни сектор. Подићи милион људи на ноге за ЦГТ је „мачји кашаљ”. То је већ учинио 11. фебруара овим поводом, као и небројено пута раније, зарад других реформи које су покушале да спроведу неке друге владе и захваљујући штрајковима „испратио” је неке од њих.

Јучерашњи протести били су најмасовнији од јануара, кад је почела побуна због пензионих реформи. Поједини извори тврде да је у више од 260 окупљања широм земље на улицама било бар милион и по људи. Призори довољно јаки да натерају Макрона да се замисли, али он за тако нешто нема много времена. Реформе су неминовне, али су, као изузетно непопуларна мера, годинама пролонгиране.

Ово је Макронов други и последњи мандат и уједно последња прилика да закључи ово поглавље, иако ће утицај штрајкова бити изузетно јак и одразиће се у будућим анкетама које ће мерити председникову популарност.

Питање је, с друге стране, ко ће трпети већи притисак и ко ће имати више простора да попусти – ЦГТ или Макрон. Грађани генерално подржавају штрајкове и нико не жели, како кажу, да ради до гроба, али већ су гласни и они који кажу да ово није њихов штрајк и да желе да метроом неометано иду на посао. С тим у вези представници владе су јуче на телевизијама почели да понављају како је изражавање неслагања легитимно и да је право на штрајк основно људско право, али да то не сме да блокира земљу и да доводи у опасност здравство и економију.

Време је пресудно, а оно ради за владу, која и не планира да наглим покретима прекине досадашње навике радно активних бирача. Реформе ће бити постепене, трајаће годинама, вероватно до 2030. године (мада се сада помиње и 2027), продужавајући радни век за три месеца сваке године.

Да ли ће слога штрајкача бити јача или ће се временом осипати, зависиће и од силине притиска и сијасет других фактора, попут спекулација да им наводно на радном месту прете суспензијама те губитком дневница за сваки дан проведен на улици.

Клупко незадовољства већ је начето вртоглавим растом цена, платама које губе вредност, питањима заштите животне средине и климатским променама. Французи губе куповну моћ и не свиђа им се атак на тешко изборена права. С друге стране, Макрон жели да одржи француску економију глобално конкурентном, за шта је потребно да систем остане солвентан како становништво стари, а стопа фертилитета опада. Обећао је да ће обновити пензиони систем и ускладити га с европским суседима попут Немачке и Шпаније, где радни век траје до 65. односно 67. године. Процене кажу да су финансије на овом пољу краткорочно уравнотежене, али да ће дугорочно ићи у дефицит.