Francuzi protestuju, ne žele ni mesec duže da rade

Kada na francuskim ulicama, kao što je sada slučaj, parole štrajkača „potpisuje” CGT, to znači da tamošnja vlada ima ozbiljan problem, a juče je ovaj najveći sindikat, uz podršku manjih, u proteste izveo više od milion ljudi širom države. Izazvali su zastoj u zemlji – blokirali avionski, železnički i metro saobraćaj. Većina škola je zatvorena, kao i rafinerije nafte, a proizvodnja električne energije je smanjena.

Poziv na štrajk zbog podizanja starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine poslat je i fabrikama za proizvodnju automobila i aviona. Cilj je da se blokadom privrede vlada primora da odustane od reforme ili da se, u najmanju ruku, učine ustupci. Stoga demonstracije ovog puta nisu oročene, a sindikati će im dati i dublji ton tako što će današnji dan, 8. mart, biti tematski – posvećen položaju žena i uticaju penzione reforme na zaposlene majke. Očekuje se i blokada luka. Sutra će u fokusu biti studenti, koji još nisu postali radna snaga, a koje žele da aktiviraju da im se pridruže na ulici i kreativnim ispisivanjem parola iskažu zabrinutost zbog pretećih zakonskih izmena. Jer upravo će studenti kasnije za odlazak u penziju morati da ispune 43 godine radnog staža. Sindikati pozivaju građane na „sveopštu mobilizaciju”, a s obzirom na jučerašnji odziv, ova sedmica posebno je izazovna za francusku vlast.

Lider CGT-a Filip Martinez, inače tvorac retoričke bombe „posle posla sledi groblje”, ali i ostali, uključujući levičarske i desničarske oponente vlasti, neće stati. Međutim, neće se zaustaviti ni vlada Emanuela Makrona, koja zakon o reformi penzionog sistema već provlači kroz parlamentarnu raspravu. Francuski predsednik tvrdi da je podizanje starosne granice od vitalnog značaja za izbegavanje kolapsa penzionog sistema.

Vlada očekuje da će izmene biti usvojene u Senatu tokom ove sedmice, a potom i izglasane tokom meseca u oba doma parlamenta. Sindikati očekuju da će štrajk buknuti istovremeno i da će sledeći korak biti širenje na energetski i gasni sektor. Podići milion ljudi na noge za CGT je „mačji kašalj”. To je već učinio 11. februara ovim povodom, kao i nebrojeno puta ranije, zarad drugih reformi koje su pokušale da sprovedu neke druge vlade i zahvaljujući štrajkovima „ispratio” je neke od njih.

Jučerašnji protesti bili su najmasovniji od januara, kad je počela pobuna zbog penzionih reformi. Pojedini izvori tvrde da je u više od 260 okupljanja širom zemlje na ulicama bilo bar milion i po ljudi. Prizori dovoljno jaki da nateraju Makrona da se zamisli, ali on za tako nešto nema mnogo vremena. Reforme su neminovne, ali su, kao izuzetno nepopularna mera, godinama prolongirane.

Ovo je Makronov drugi i poslednji mandat i ujedno poslednja prilika da zaključi ovo poglavlje, iako će uticaj štrajkova biti izuzetno jak i odraziće se u budućim anketama koje će meriti predsednikovu popularnost.

Pitanje je, s druge strane, ko će trpeti veći pritisak i ko će imati više prostora da popusti – CGT ili Makron. Građani generalno podržavaju štrajkove i niko ne želi, kako kažu, da radi do groba, ali već su glasni i oni koji kažu da ovo nije njihov štrajk i da žele da metroom neometano idu na posao. S tim u vezi predstavnici vlade su juče na televizijama počeli da ponavljaju kako je izražavanje neslaganja legitimno i da je pravo na štrajk osnovno ljudsko pravo, ali da to ne sme da blokira zemlju i da dovodi u opasnost zdravstvo i ekonomiju.

Vreme je presudno, a ono radi za vladu, koja i ne planira da naglim pokretima prekine dosadašnje navike radno aktivnih birača. Reforme će biti postepene, trajaće godinama, verovatno do 2030. godine (mada se sada pominje i 2027), produžavajući radni vek za tri meseca svake godine.

Da li će sloga štrajkača biti jača ili će se vremenom osipati, zavisiće i od siline pritiska i sijaset drugih faktora, poput spekulacija da im navodno na radnom mestu prete suspenzijama te gubitkom dnevnica za svaki dan proveden na ulici.

Klupko nezadovoljstva već je načeto vrtoglavim rastom cena, platama koje gube vrednost, pitanjima zaštite životne sredine i klimatskim promenama. Francuzi gube kupovnu moć i ne sviđa im se atak na teško izborena prava. S druge strane, Makron želi da održi francusku ekonomiju globalno konkurentnom, za šta je potrebno da sistem ostane solventan kako stanovništvo stari, a stopa fertiliteta opada. Obećao je da će obnoviti penzioni sistem i uskladiti ga s evropskim susedima poput Nemačke i Španije, gde radni vek traje do 65. odnosno 67. godine. Procene kažu da su finansije na ovom polju kratkoročno uravnotežene, ali da će dugoročno ići u deficit.