Турска опозиција нашла противкандидата Ердогану

Председник Реџеп Тајип Ердоган се уочи предстојећих избора заказаних за 14. мај суочава с многим изазовима, као никад до садa у дугогодишњој политичкој каријери. Тим пре што су опозиционе странке након много погађања успеле да се договоре о заједничком кандидату за шефа државе. На последњем састанку, који је с прекидима трајао дуже од 70 сати, „шесторка за истим столом”, како их медији зову, коначно је нашла заједнички језик: предложила је лидера водеће опозиционе Републиканске народне партије Кемала Киличдароглуа за шефа државе, иако је последњих година претрпео неколико пораза од Ердогана. Једна од шест опозиционих странака – Националистичка Добра партија, коју предводи Мерал Акшенер – подршку је условила тиме да у случају победе градоначелници Истанбула Екрем Имамоглу и Анкаре Мансур Јаваш, који су 2019. године нанели тежак пораз владајућој Партији правде и развоја (АКП), буду именовани за потпредседнике државе. Питање је, међутим, да ли су тиме пресечена сва унутрашња трвења тих, на изборима углавном још недоказаних лидера странка, које имају различите политичке програме: од радикалног исламизма до секуларизма.

По страни изборних догађања остала је само прокурдска Народна демократска партија, коју оптужују да „подржава и пропагира курдски тероризам”. Против ње се води судски поступак за затварање, иако је на последњим изборима освојила више од десет одсто гласова.

„Нас не интересује шта опозиција ради. Ми смо усредсређени на ублажавање последица земљотреса, а не на политичке игре”, каже Ердоган, иза кога стоји Народна алијанса (његова АКП и Партија националистичког покрета).

У Турској се предизборна кампања увелико захуктала иако је пре само месец дана земљу погодио разоран земљотрес, који је однео 45.000 живота. „Ако бог да, народ ће урадити оно што је неопходно 14. маја јер народ не даје кредит онима који нуде празне приче”, поручује Ердоган, истовремено одговарајући на критике опозиције да није благовремено предузео неопходне мере да ублажи последице потреса.

Он је врло брзо након земљотреса пресекао дилеме да ли због те катастрофе треба одложити гласање. У владајућој коалицији су очигледно проценили да би економска криза временом могла још више да се продуби, што би могло да је кошта гласова. Редован термин за одржавање председничких и парламентарних избора био је 18. јун, али је Ердоган пре земљотреса скратио тај рок правдајући то избегавањем гужви у време студентских испита и верских празника.

У снажном земљотресу који је 6. фебруара погодио једанаест провинција многе зграде су срушене као да су биле куле од карата. Потврдило се да извођачи радова нису поштовали стандарде, иако се на тај проблем у Анкари указује дуже време пошто Анадолија лежи на трусном подручју. „У Турској људе више убијају импровизоване зграде него земљотреси, ма колико били јаки. Влада је подлегла корупцији и није контролисала извођаче радова”, каже Киличдароглу.

То се показало и кад је разорни земљотрес 1999. године погодио град Измит на обалама Мраморног мора (страдало 17.000 људи). После тога је уведена контрола грађевинских фирми, али изгледа да је многи нису поштовали: ни извођачи радова, ни инспекције, јер су били корумпирани. Председник Ердоган одбацује оптужбе, иако признаје да је у првим реаговањима после земљотреса било пропуста. „Ово је време за јединство и солидарност”, истиче он и обећава да ће за годину дана за бескућнике бити обезбеђено 480.000 домова.

У последње време повукао је више потеза како би ублажио последице тешке економске кризе, коју многи грађани свакодневно осећају на свом џепу: повећао је минималне плате на чак 450 долара, скратио је године стажа за одлазак у пензију, покушава да укроти инфлацију која се креће и до 80 одсто. Смањио је изборни цензус са десет на седам процената, како његов коалициони партнер Девлет Бахчели (радикална десничарска Партија националистичког покрета) не би испао из парламента.

Према последњим анкетама, које додуше у Турској треба примити с резервом, за владајућу АКП се изјашњава 40 до 44 одсто грађана. Уз подршку коалиционог партнера – Партије националистичког покрета – она би могла да обезбеди тесну већину, поготово ако се наставе унутрашња надгорњавања у опозицији, што се не може искључити.