Крхко поље женских права и слобода

Није тешко сетити се крупних међународних догађаја који су у последње време уздрмали иначе крхко поље женских права и слобода ма колико да изгледа да је оно освојено у 21. веку. Када се прелиста већина светских медија у било којем формату – штампаном, радио, телевизијском или онлајн – у први план искочи одмах неколико тема које то потврђују, било да је реч о развијеним демократијама, било о репресивним аутократијама. И зато се овог 8. марта ваља сетити дама којима је право на абортус доведено у питање у Сједињеним Америчким Државама, девојчица и девојака којима није дозвољено да се школују у Авганистану или жена које бивају лишене живота у Ирану. Има и позитивних помака, али у пракси изгледа као да је то недовољно.

Би-Би-Си у прегледном тексту баш поводом Дана жена евоцира прошлу годину у САД, где је амерички Врховни суд поништио пресуду Роу против Вејда из 1973. која је женама омогућавала уставно право на абортус на читавом подручју САД. Против ове одлуке огласио се и Џозеф Бајден, председник САД, док тамошње жене и њихова удружења упорно протестују и траже начин да поврате ово своје право. Наводи се, потом, и повратак талибана на власт у Авганистану, који је имао несагледиве последице по припаднице лепшег пола у овој ратом иначе разрушеној земљи и њима је, после периода слободног одласка у школе и на факултете, та слобода укинута чиме им је укинуто и право на образовање. Дирљиви протести авганистанских девојчица нису поколебали талибане у њиховој репресији.

Посебно је истакнут Иран, земља у којој је Махса Амини, млада жена од само 22 године прошле јесени трагично страдала тако што је у полицијском притвору претучена насмрт и то само зато што по шеријатским правилима, а према „одокативним” проценама моралне полиције, наводно није на адекватан начин покрила главу хиџабом. Након њене смрти месецима су демонстрације потресале Иран, на њима су учествовали и жене и мушкарци, а један од слогана био је „Жене, живот, слобода”.

Истичући и добре моменте, страни медији подсећају на одлуку Европског парамента из прошле године према којој ће у управљачким одборима великих компанија до 2026. бити присутно више жена него до сада, унапређени су закони о породиљском одсуству у Јерменији и Колумбији, а Шпанија је донела регулативу о подршци одсуства с посла у данима менструалног циклуса и проширила домен права на абортус. Међународни олимпијски комитет подичио се податком да су Зимске олимпијске игре у Пекингу 2022. биле најуједначеније до сада када је реч о заступљености полова међу такмичарима – даме су чиниле скоро 45 посто учесника.

Уједињене нације као кровну тему за ову годину за Дан жена одабрале су „DigitALL: Иновације и технологија за родну равноправност”, чији је циљ да афирмише допринос и улогу коју жене имају на пољу нових технологија и онлајн образовања. Одри Азулеј, генерална директорка Унеска, истакла је да се ова тема протеже кроз образовање, науку, културу и комуникацију. „Док је данас у школама више девојака него икад, жене су још слабо заступљене као наставнице и професорке у науци, технологији, инжењерингу и математичким наукама”, рекла је, између осталог, она.

Према подацима УН, истакнуто је и то да ће ако се нешто не предузме недостатак доступности онлајн света када је реч о женама довести до губитка од 1,5 трилиона долара бруто домаћег производа до 2025. у земљама са ниским и средњим нивоом зарада. Ни Светски економски форум у Давосу није пропустио да укаже на чињеницу да је родна равноправност толико важна за УН да се не може пренебрегнути при формулацији циљева одрживог развоја.

Коначно, на званичном сајту посвећеном Међународном дану жена (платформа је покренута 2001) овогодишња тема је „Пригрлимо једнакост”, а циљ је да се различитим програмима и догађајима широм света укаже на штетност стереотипа, да се смање дискриминација и предрасуде и да се охрабри инклузија.

Боје Осмог марта

На сајту Међународног дана жена може се наћи занимљив податак и о томе које су то боје одабране да симболизују овај дан. Наиме, то су љубичаста, зелена и бела и свака има своје значење, а изабране су по угледу на боје које су се од 1908. налазиле на застави и амблемима Женске друштвене и политичке уније у Уједињеном Краљевству, односно њиховим постерима, лифлетима и различитом пропагандном материјалу. Љубичаста је означавала правду и дигнитет, бела чистоту, а зелена наду.

Родна неједнакост у дигиталном свету

Како објављује UNWOMAN (ентитет УН посвећен родној равноправности жена) подаци који се тичу домена иновација и технологије и родне неједнакости говоре следеће: жене чине само 22 одсто запослених у сектору вештачке интелигенције, глобална анализа 133 система вештачке интелигенције широм различитих индустрија показала је да 44,2 одсто њих показује родне предрасуде док је истраживање међу новинаркама из 125 земаља показало да је 73 одсто њих претрпело неку форму онлајн насиља током своје каријере.