Krhko polje ženskih prava i sloboda

Nije teško setiti se krupnih međunarodnih događaja koji su u poslednje vreme uzdrmali inače krhko polje ženskih prava i sloboda ma koliko da izgleda da je ono osvojeno u 21. veku. Kada se prelista većina svetskih medija u bilo kojem formatu – štampanom, radio, televizijskom ili onlajn – u prvi plan iskoči odmah nekoliko tema koje to potvrđuju, bilo da je reč o razvijenim demokratijama, bilo o represivnim autokratijama. I zato se ovog 8. marta valja setiti dama kojima je pravo na abortus dovedeno u pitanje u Sjedinjenim Američkim Državama, devojčica i devojaka kojima nije dozvoljeno da se školuju u Avganistanu ili žena koje bivaju lišene života u Iranu. Ima i pozitivnih pomaka, ali u praksi izgleda kao da je to nedovoljno.

Bi-Bi-Si u preglednom tekstu baš povodom Dana žena evocira prošlu godinu u SAD, gde je američki Vrhovni sud poništio presudu Rou protiv Vejda iz 1973. koja je ženama omogućavala ustavno pravo na abortus na čitavom području SAD. Protiv ove odluke oglasio se i Džozef Bajden, predsednik SAD, dok tamošnje žene i njihova udruženja uporno protestuju i traže način da povrate ovo svoje pravo. Navodi se, potom, i povratak talibana na vlast u Avganistanu, koji je imao nesagledive posledice po pripadnice lepšeg pola u ovoj ratom inače razrušenoj zemlji i njima je, posle perioda slobodnog odlaska u škole i na fakultete, ta sloboda ukinuta čime im je ukinuto i pravo na obrazovanje. Dirljivi protesti avganistanskih devojčica nisu pokolebali talibane u njihovoj represiji.

Posebno je istaknut Iran, zemlja u kojoj je Mahsa Amini, mlada žena od samo 22 godine prošle jeseni tragično stradala tako što je u policijskom pritvoru pretučena nasmrt i to samo zato što po šerijatskim pravilima, a prema „odokativnim” procenama moralne policije, navodno nije na adekvatan način pokrila glavu hidžabom. Nakon njene smrti mesecima su demonstracije potresale Iran, na njima su učestvovali i žene i muškarci, a jedan od slogana bio je „Žene, život, sloboda”.

Ističući i dobre momente, strani mediji podsećaju na odluku Evropskog paramenta iz prošle godine prema kojoj će u upravljačkim odborima velikih kompanija do 2026. biti prisutno više žena nego do sada, unapređeni su zakoni o porodiljskom odsustvu u Jermeniji i Kolumbiji, a Španija je donela regulativu o podršci odsustva s posla u danima menstrualnog ciklusa i proširila domen prava na abortus. Međunarodni olimpijski komitet podičio se podatkom da su Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. bile najujednačenije do sada kada je reč o zastupljenosti polova među takmičarima – dame su činile skoro 45 posto učesnika.

Ujedinjene nacije kao krovnu temu za ovu godinu za Dan žena odabrale su „DigitALL: Inovacije i tehnologija za rodnu ravnopravnost”, čiji je cilj da afirmiše doprinos i ulogu koju žene imaju na polju novih tehnologija i onlajn obrazovanja. Odri Azulej, generalna direktorka Uneska, istakla je da se ova tema proteže kroz obrazovanje, nauku, kulturu i komunikaciju. „Dok je danas u školama više devojaka nego ikad, žene su još slabo zastupljene kao nastavnice i profesorke u nauci, tehnologiji, inženjeringu i matematičkim naukama”, rekla je, između ostalog, ona.

Prema podacima UN, istaknuto je i to da će ako se nešto ne preduzme nedostatak dostupnosti onlajn sveta kada je reč o ženama dovesti do gubitka od 1,5 triliona dolara bruto domaćeg proizvoda do 2025. u zemljama sa niskim i srednjim nivoom zarada. Ni Svetski ekonomski forum u Davosu nije propustio da ukaže na činjenicu da je rodna ravnopravnost toliko važna za UN da se ne može prenebregnuti pri formulaciji ciljeva održivog razvoja.

Konačno, na zvaničnom sajtu posvećenom Međunarodnom danu žena (platforma je pokrenuta 2001) ovogodišnja tema je „Prigrlimo jednakost”, a cilj je da se različitim programima i događajima širom sveta ukaže na štetnost stereotipa, da se smanje diskriminacija i predrasude i da se ohrabri inkluzija.

Boje Osmog marta

Na sajtu Međunarodnog dana žena može se naći zanimljiv podatak i o tome koje su to boje odabrane da simbolizuju ovaj dan. Naime, to su ljubičasta, zelena i bela i svaka ima svoje značenje, a izabrane su po ugledu na boje koje su se od 1908. nalazile na zastavi i amblemima Ženske društvene i političke unije u Ujedinjenom Kraljevstvu, odnosno njihovim posterima, lifletima i različitom propagandnom materijalu. Ljubičasta je označavala pravdu i dignitet, bela čistotu, a zelena nadu.

Rodna nejednakost u digitalnom svetu

Kako objavljuje UNWOMAN (entitet UN posvećen rodnoj ravnopravnosti žena) podaci koji se tiču domena inovacija i tehnologije i rodne nejednakosti govore sledeće: žene čine samo 22 odsto zaposlenih u sektoru veštačke inteligencije, globalna analiza 133 sistema veštačke inteligencije širom različitih industrija pokazala je da 44,2 odsto njih pokazuje rodne predrasude dok je istraživanje među novinarkama iz 125 zemalja pokazalo da je 73 odsto njih pretrpelo neku formu onlajn nasilja tokom svoje karijere.