„Лекс специјалис” за више жена у САНУ

Предложићу, када за то дође време, да то буде обавеза током следећег изборног циклуса за ново чланство САНУ – да се бар тај једини пут бирају само жене, па макар на основу неког нашег лекс специјалиса, рекао је филмски редитељ Слободан Шијан на крају беседе-захвалнице у име свих новопримљених дописних чланова Српске академије наука и уметности прошлог месеца.

„Зар не би било боље да данас захваљујемо и у име новопримљених колегиница, а не само колега на овој заиста великој почасти, јер сигуран сам да је то будућност ове, како један колега рече, ’кровне институције наше културе’, која је само нас, мушке, овога пута прихватила у свој загрљај”, указао је прослављени редитељ на трибини Библиотеке САНУ, а на питање „Политике“ шта га је конкретно мотивисало да у овој прилици укаже на неравнотежу у броју жена и мушкараца академик, одговара:

– Сматрао сам за потребно да та тема остане присутна, јер као по некој инерцији све о чему се данас говори, прекосутра се заборавља.

Слична ситуација је и у региону. Зашто је то тако? Традиција, патријархално поднебље, мушка „солидарност” у покушају да зауставе продор жена, недовољна амбициозност жена, недовољан квалитет код већег броја жена да се квалификују за чланство у кући најумнијих глава овог друштва...?

Опет бих „окривио” инерцију због које лоши обичаји опстају па и они патријархални. Такође, у нашем друштву је насиље веома присутно а реторика у јавном говору је на ивици физичког сукоба што све ствара једну „мачо” културу понашања која многим женама не одговара.

Јасно је да сте и тиме желели да укажете на проблем, али да ли озбиљно мислите да би био ред да се у догледно време, путем некаквог лекс специјалиста, организује избор већег броја жена у САНУ?

Да, ја заиста верујем да постоји потреба за тим. Мада сам речи „лекс специјалис” употребио као метафору за успостављање некакве правилно донесене и од чланства прихваћене мере, како би се у следећем изборном циклусу обезбедило да се не понови ситуација из 2021. године када су искључиво мушкарци бирани за редовне и дописне чланове САНУ. Верујем да ни мојим колегама, као ни мени није било пријатно током трибине Библиотеке САНУ када су представљене књиге са беседама и предавањима нових редовних и дописних чланова. Сви смо се поређали на бини свечане сале САНУ и док сам захваљивао у име нових дописних чланова одједном сам постао свестан да је вероватно свима који стоје на бини непријатно. Па хајде да урадимо нешто, или бар да покушамо.

Ви сте из уметничког света. Каква је ту ситуација у вези са положајем жена?

У кинематографији је ситуација била веома лоша. Као професор филмске режије на факултету тешко сам се мирио са чињеницом да скоро сваке године у класи има доста девојака и да су веома способне и талентоване, међутим, после студија су ретко успевале да се домогну режије неког дугометражног играног филма. Разлог томе је била, како сам ја то тада називао „буразерска” природа наше кинематографије која је фаворизовала кафанске или коруптивне договоре у којима је женама било теже да функционишу.

То ме је и навело да 2009. године на ФЕСТ-у организујем међународни округли сто „Редитељке југоисточне Европе” на којем су учествовали  угледни гости из иностранства, али и филмске уметнице и теоретичарке из Србије, као и њихове мушке колеге. Циљ је био да се осветли положај жена редитељки са Балкана. Од реферата и дискусија оних који су учествовали приредио сам и објавио истоимену двојезичну књигу, чиме се прилично поносим. Јер, морам признати да је идеја о округлом столу на ту тему наишла и на чуђење код колега па чак и код неких колегиница и на, бар према мом осећају, тенденцију порицања постојања проблема.

Можда је то случајност, али време је показало да је проблем уочен и, чини ми се, да се у годинама после тог округлог стола појавио читав низ успешних филмова које су режирале девојке, неке од њих и моје некадашње студенткиње. Тако сам схватио, а то је и разлог ове моје иницијативе, да је некада важно покретати такве иницијативе макар оне и немале изгледа за успех јер ипак могу остати и у свести људи који доносе одлуке, па ће бар двапут да размисле пре него што одбаце пројекат неке колегинице или у овом случају пре него што ускрате глас некој кандидаткињи за чланство у САНУ.