„Leks specijalis” za više žena u SANU

Predložiću, kada za to dođe vreme, da to bude obaveza tokom sledećeg izbornog ciklusa za novo članstvo SANU – da se bar taj jedini put biraju samo žene, pa makar na osnovu nekog našeg leks specijalisa, rekao je filmski reditelj Slobodan Šijan na kraju besede-zahvalnice u ime svih novoprimljenih dopisnih članova Srpske akademije nauka i umetnosti prošlog meseca.

„Zar ne bi bilo bolje da danas zahvaljujemo i u ime novoprimljenih koleginica, a ne samo kolega na ovoj zaista velikoj počasti, jer siguran sam da je to budućnost ove, kako jedan kolega reče, ’krovne institucije naše kulture’, koja je samo nas, muške, ovoga puta prihvatila u svoj zagrljaj”, ukazao je proslavljeni reditelj na tribini Biblioteke SANU, a na pitanje „Politike“ šta ga je konkretno motivisalo da u ovoj prilici ukaže na neravnotežu u broju žena i muškaraca akademik, odgovara:

– Smatrao sam za potrebno da ta tema ostane prisutna, jer kao po nekoj inerciji sve o čemu se danas govori, prekosutra se zaboravlja.

Slična situacija je i u regionu. Zašto je to tako? Tradicija, patrijarhalno podneblje, muška „solidarnost” u pokušaju da zaustave prodor žena, nedovoljna ambicioznost žena, nedovoljan kvalitet kod većeg broja žena da se kvalifikuju za članstvo u kući najumnijih glava ovog društva...?

Opet bih „okrivio” inerciju zbog koje loši običaji opstaju pa i oni patrijarhalni. Takođe, u našem društvu je nasilje veoma prisutno a retorika u javnom govoru je na ivici fizičkog sukoba što sve stvara jednu „mačo” kulturu ponašanja koja mnogim ženama ne odgovara.

Jasno je da ste i time želeli da ukažete na problem, ali da li ozbiljno mislite da bi bio red da se u dogledno vreme, putem nekakvog leks specijalista, organizuje izbor većeg broja žena u SANU?

Da, ja zaista verujem da postoji potreba za tim. Mada sam reči „leks specijalis” upotrebio kao metaforu za uspostavljanje nekakve pravilno donesene i od članstva prihvaćene mere, kako bi se u sledećem izbornom ciklusu obezbedilo da se ne ponovi situacija iz 2021. godine kada su isključivo muškarci birani za redovne i dopisne članove SANU. Verujem da ni mojim kolegama, kao ni meni nije bilo prijatno tokom tribine Biblioteke SANU kada su predstavljene knjige sa besedama i predavanjima novih redovnih i dopisnih članova. Svi smo se poređali na bini svečane sale SANU i dok sam zahvaljivao u ime novih dopisnih članova odjednom sam postao svestan da je verovatno svima koji stoje na bini neprijatno. Pa hajde da uradimo nešto, ili bar da pokušamo.

Vi ste iz umetničkog sveta. Kakva je tu situacija u vezi sa položajem žena?

U kinematografiji je situacija bila veoma loša. Kao profesor filmske režije na fakultetu teško sam se mirio sa činjenicom da skoro svake godine u klasi ima dosta devojaka i da su veoma sposobne i talentovane, međutim, posle studija su retko uspevale da se domognu režije nekog dugometražnog igranog filma. Razlog tome je bila, kako sam ja to tada nazivao „burazerska” priroda naše kinematografije koja je favorizovala kafanske ili koruptivne dogovore u kojima je ženama bilo teže da funkcionišu.

To me je i navelo da 2009. godine na FEST-u organizujem međunarodni okrugli sto „Rediteljke jugoistočne Evrope” na kojem su učestvovali  ugledni gosti iz inostranstva, ali i filmske umetnice i teoretičarke iz Srbije, kao i njihove muške kolege. Cilj je bio da se osvetli položaj žena rediteljki sa Balkana. Od referata i diskusija onih koji su učestvovali priredio sam i objavio istoimenu dvojezičnu knjigu, čime se prilično ponosim. Jer, moram priznati da je ideja o okruglom stolu na tu temu naišla i na čuđenje kod kolega pa čak i kod nekih koleginica i na, bar prema mom osećaju, tendenciju poricanja postojanja problema.

Možda je to slučajnost, ali vreme je pokazalo da je problem uočen i, čini mi se, da se u godinama posle tog okruglog stola pojavio čitav niz uspešnih filmova koje su režirale devojke, neke od njih i moje nekadašnje studentkinje. Tako sam shvatio, a to je i razlog ove moje inicijative, da je nekada važno pokretati takve inicijative makar one i nemale izgleda za uspeh jer ipak mogu ostati i u svesti ljudi koji donose odluke, pa će bar dvaput da razmisle pre nego što odbace projekat neke koleginice ili u ovom slučaju pre nego što uskrate glas nekoj kandidatkinji za članstvo u SANU.