Нада и оптимизам Рефлектор театра

Рефлектор је „наше дете”, прича коју већ десет година причам, заједно са својим најближим пријатељима. Ми смо позоришна породица, а будући да сам ову породицу основала, да сам ту одувек, немам утисак да сам икада „ступила” на чело Рефлектор театра, каже за „Политику” Милена Миња Богавац, креативна директорка „Центра Е8”, луцидна редитељка и драматуршкиња Рефлектор театра који је недавно обележио десет година од оснивања и исто толико година редовног играња своје прве, заједничке представе „Мушкарчине”.

Годишњица им је била подстицај да оборе личне рекорде у броју нових продукција: у 2022. имали су чак пет премијера, што је резултат на коме би им позавидела и много већа, институционална позоришта.

– Бавећи се мрачним темама, трудимо се да будемо светли. Радимо под слоганом „Светлимо у мраку”, а наша актуелна сезона носи наслов „Светла страна сцене”. Оно што ове године желимо да продуцирамо, ту су: нада и оптимизам. Овоме треба додати и мало локал патриотизма. Будући да већ две и по године, радимо на Дорћолу, жеља нам је да направимо представу под насловом „Дорћол”. Биће то комад о феномену џентрификације, али и нежна представа о културно-историјском наслеђу старог дела Београда, који се мења тако убрзано да се чини како је дужност позоришта да сачува сећање на његов дух. Такође, у плану имамо представу која би се бавила екологијом и еколошким активизмом. Ову тему, препознајемо као кључну, не само у Србији већ свуда на свету – примећује Милена Богавац.

Уметнички искорак о коме све чешће машта Рефлектор театар, како каже, јесу представе за децу и волели би да у наредном периоду, успоставе и тај репертоарски правац. Такође, имају и заједничку амбицију да покрену фестивал друштвено ангажованог позоришта. Тренутно, сазнајемо, покушавају да обезбедимо средства за овај подухват.

– И мада овај задатак није лак, немамо разлога да будемо песимистични. Већ десет година, корак по корак, Рефлектор театар остварује све оне циљеве, који су овом сложном тиму у почетку, деловали недостижно, зато верујемо да ће и наш фестивал, до краја 2023, доживети своје „пилот” издање. До тада, играмо „Устав”, представу инспирисану Уставом Републике Србије, „Мушкарчине”, нашу прву и најдуговечнију представу, у којој младићи говоре о роду и родној равноправности. Играмо и „Девојчице”, документарну представу о женском одрастању, као и представу „Бетмен Робин Београд”, ауторке и редитељке Јелене Богавац, која говори о погрешној иницијацији у херојство, младих Београђана, из три генерације. Затим представу „Ћао свима”, која се бави феноменом инстаграм инфлуенсера, као нове, најпожељније професије младих људи… А од марта, на редовном репертоару, биће и моје предавање-перформанс под насловом „Мрзим позориште” – каже Милена Богавац и тврди:

– Увек смо желели да будемо независни да о нашем изразу, репертоару и начину функционисања не одлучује нико осим нас. Десет година касније, с великим поносом, могу да кажем да смо све ближи том циљу. Имамо своју сцену, пробну салу, фундус, опрему и канцеларије. Али и оно најважније – публику која редовно пуни наше гледалиште, иако у нашем раду нема ни најмањег флерта са комерцијалом. Важно је додати и да за десет година рада, никада нисмо добили ни динар помоћи од државе или града. Дакле, опстајемо од продаје карата, од приватних донација публике, а нове продукције понекад финансирамо и кроз програме међународних донатора. У таквим условима, искорак је и сама чињеница да опстајемо.

Трупа је настала, како каже, у оквиру Омладинске организације „Центар Е8”, где су у почетку користили позориште као метод едукације младих, о темама везаним за превенцију насиља и здраве стилове живота. Ипак, са представом „Мушкарчине”, догодило се „мало чудо”, од кога почиње прича Рефлектор театра.

– Младићи са којима смо радили овај комад, 2012. године, нису били професионални глумци, већ средњошколци и студенти Београдског универзитета. После неколико година играња у „Мушкарчинама”, сви су успели да упишу, а затим и заврше позоришне академије. Схватили смо одједном да играмо представу у којој је одрасло седам младих професионалаца и то је био наш мотив да оснујемо професионално позориште – прича наша саговорница

Рефлектор театар је настао из конкретне потребе ове мале заједнице. Поред Милене Богавац и Војкана Арсића сви остали оснивачи Рефлектор театра, упознали су се на аудицији за представу „Мушкарчине”. Десет година касније, окупили су заједницу од две стотине чланова, међу којима су аутори, глумци, креативни сарадници, продуценти и млади људи који су прошли кроз њихове волонтерске програме.