Мали: Реформа енергетског сектора почиње одмах

Министар финансија Синиша Мали је јуче, последњег дана Копаоник бизнис форума, рекао да ће одмах почети реформа енергетског сектора и ЕПС-а, који се трансформише у акционарско друштво, као и да се ради на програму реструктурисања тог предузећа, што је дефинисано и новим аранжманом са ММФ-ом. То је потврдила и премијерка Ана Брнабић, која је затворила форум. Она је рекла да следи реформа јавног сектора и да упркос отпору у тим компанијама које запошљавају велики број људи нема назад. То мора да се уради због конкурентности ЕПС-а и „Србијагаса”. После тога следе железничка предузећа. Премијерка је најавила да ће ове године бити донет закон о управљању предузећима у државном власништву.

Министар финансија је истакао да би да није било кризе Србија већ имала инвестициони рејтинг, али да ћемо се борити да га добијемо и потврдимо у што краћем периоду. Као најважније је истакао привлачење инвестиција и издвајања у капиталне инвестиције.

„Потпуно смо посвећени да одржимо висок ниво издвајања за капиталне инвестиције. Осим стотина километара путева и пруга, улагаћемо и у зелену енергију и за све смо обезбедили средства. То су ствари које доприносе расту БДП и чине нашу земљу атрактивнијом као инвестициону дестинацију, што мења квалитет живота наших грађана”, рекао је Мали.

Додао је да Србија сваке године обара рекорд када су у питању директне стране инвестиције подсетивши  да је 2012. имала милијарду евра страних инвестиција, а прошле године 4,4 милијарде евра.

– Када неко хоће код вас да уложи у доба глобалне кризе, значи да је видео да је Србија кредибилна и да испуњава обавезе у динар и у дан. Помажу и споразуми о слободној трговини, јер ми постајемо све атрактивнији. Наставићемо са политиком потписивања споразума о слободној трговини и у процедури су уговори са Кином, Египтом, Јужном Корејом и Емиратима. То што неко хоће са нама да има те споразуме значи да смо постали поуздан партнер. За нас је веома важно да кроз споразуме о слободној трговини покажемо колико смо кредибилни како бисмо привлачили стране и подстицали домаће инвестиције, да бисмо смањивали незапосленост”, рекао је министар финансија.

Премијерка је најавила да би споразум о слободној трговини са Кином требало да буде постигнут до краја године и да ће имати велики значај за сарадњу са том земљом.

– Верујем да ћемо постићи споразум о слободној трговини са Кином, који надам се да ћемо испреговарати и потписати до краја ове године, и да ћемо ту бити још јачи –рекла је Брнабићева.

Према њеним речима приоритети владе у 2023, у смислу даљих партнерстава, су трговински споразуми са Кином, Египтом и са УАЕ.

– То нам је фокус у овом тренутку и верујемо да ће нам то отворити додатни простор и за трговинску размену и размену услуга, али и за прилив нових технологија у Србију, са фокусом на вештачкој интелигенцији – навела је Брнабићева и додала да је наш извоз  у Кину у последњих 10 година скочио чак 153 пута, као и да је у 2022. достигао 1,1 милијарду евра, по чему је Кина веома важан партнер.

Министар финансија је нагласио да ће држава наставити са подизањем стандарда грађана Србије. Рекао је да плате у приватном сектору расту брже него у јавном. Најавио је да је планирано да у децембру 2025. године просечна плата буде 1.000 евра, а просечна пензија од 430 до 440 евра.

Мали је напоменуо да је политика Владе Србије показала свој резултат због доследности, када је држава преузела највећи терет кризе на себе и због тога што се није „играла са макроекономском стабилношћу земље”.

„Имали смо резерву и снагу да реагујемо, зато што смо паметном политиком сачували новац да можемо да помогнемо грађанима и привреди. Србија је реаговала 2020. и 2021. па и 2022. са три пакета помоћи нашој привреди и грађанима, што је било од 17 до 18 одсто нашег БДП-а. Успели смо да спасемо радна места и погоне и да оставимо себи простора да наставимо да растемо”, навео је Мали.

Подсетио је да је било много критика због државне помоћи током кризе, 2020. године, да држава даје много пара и да је неселективно помагала људима, али да никада није добио одговор како би они то урадили.

Према његовим речима одржана је и висока запосленост, док је незапосленост прошле године била рекордно ниска и просечно је износила 9,4 одсто.

Када је реч о дефициту, Мали је рекао да је ове године планиран дефицит од 3,3 одсто, при чему је 1,9 одсто „кор” дефицит, а 1,4 одсто је остављено као резерва за случај нове енергетске кризе и да може да се реагује.

– Да прошле године није било енергетске кризе, били бисмо на нули, а да нисмо купили струју и гас рекли би да грађане и привреду остављамо на цедилу – рекао је Мали.