Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три године херојске борбе Нишлија са ковидом 19

Нишке здравствене установе су од откривања првог случаја заражавања вирусом корона, од 10. марта 2020. године до данас, биле међу најоптерећенијим због највећег броја оболелих, вакцинисаних, лечених и збринутих
Три године херојске борбе Нишлија са ковидом 19
Гужве испред пријемне амбуланте нишког дома здравља (Фото лична архива)

Ниш – Само неколико дана пошто су на северу Србије регистровани први случајеви оболевања од вируса корона, а епидемија је већ буктала у многим земљама Европе, у Нишу су, био је уторак увече 10. марта 2020. године, пријављени први заражени овим опасним вирусом. Њих четворо било је заражено, па је тадашњи градоначелник Драго Булатовић после провере информација у здравственим установама одмах сутрадан ујутру заказао ванредну седницу Градског штаба за ванредне ситуације, на којој је проглашено ванредно стање у граду и околини. Хитно су усвојене мере за спречавање настанка и ширења инфекције настале вирусом корона и усвојен је Акциони план деловања и поступања током ванредног стања, као и пружања услуга грађанима, на које је апеловао да се придржавају наредбе Владе Србије о забрани масовног окупљања...

Из дана у дан у Нишу је било све више заражених, и, све теже оболелих. Даноноћно и без икаквих прекида сви запослени у Дому здравља Ниш и великом Клиничком центру максимално су ангажовани. У то време директор КЦ Ниш проф. др Зоран Радовановић, а од краја исте 2020. године на тој функцији и проф. др Зоран Перишић организују све службе за пријем и збрињавање оболелих, а директор Дома здравља проф. др Милорад Јеркан са свим расположивим кадровским и другим капацитетима отвара пет ковид амбуланти. У сарадњи са Министарством здравља и министром др Златибором Лончаром организују прегледе и тестирања Нишлија, али и пријем оболелих и потенцијално заражених са подручја Тимочке крајине и из Зајечара, Књажевца, Кладова и Неготина, југа и целог југоистока наше земље, из Алексинца, Врања, Пирота, Лесковца и других градова и места са поткопаоничког подручја и Косанице и Топлице...

– У претходне три године имали смо укупно 877.690 прегледа и 442.448 тестирања пацијената ПСР-ом, антигенским и серолошким тестом. За потребе грађана уз ангажовање свих наших стручњака и комплетног медицинског особља радило је пет наших ковид амбуланти у централном објекту установе, али и у Дуваништу, Чаиру, насељу Бранко Бјеговић и на педијатрији. У функцији су били и сада су велики респираторни центар, инфузиона и биохемијска терапија, испоручили смо пацијентима преко 70.000 пакета антивирусних лекова. Крајем децембра 2020. и првих дана јануара 2021. године први у Србији започели смо вакцинацију против ковида, и до сада је прву дозу вакцине примило 145.355 грађана, две вакцине 141.824, три дозе 79.950, четири вакцине 5.663, а пет доза 1.248 грађана Ниша. Уз то, вакцинисали смо у 2021. години преко 10.500 страних држављана из Северне Македоније, БиХ, Црне Горе и Бугарске – рекао нам је проф. др Милорад Јеркан, директор нишког дома здравља.

Средином пролећа 2020. године и касније пуне две и по године, највећи притисак од свих здравствених установа у нашој земљи имао је Клинички центар у Нишу. Уз претварање највећег дела свог простoра у новом објекту, али и „старом” центру, у ковид болници у „црвеној зони” на лечењу су пацијенти оболели од короне са целог југоистока и делом југозапада Србије, са севера Косова и Метохије. До отварања прве специјализоване ковид болнице у Крушевцу, у саставу КЦ Ниш (касније, од 21. јануара 2021. године у УКЦ Ниш), последњих дана јесени 2020. године, у нишком центру лечени су најтеже оболели. Отвара се, уз договор са Министарством одбране, и ковид болница у Хали „Чаир” са преко 500 лежајева, којом руководи проф. др Горан Станојевић, помоћник директора КЦ Ниш, а недалеко од центра и студентски дом постаје ковид болница. До средине јула наредне 2021. године на стационарном лечењу у нишком КЦ било је чак 10.500 оболелих од короне. Од овог броја чак 2.500 било је најтежих пацијената у јединицама интензивне неге у Нишу. Након тога, најмање још толико је грађана наше земље збринуто у УКЦ Ниш до затварања ковид болнице и укидања „црвене зоне”.

У болници у Крушевцу од оснивања радили су специјалисти и стручњаци из УКЦ Ниш (до сада је запослено преко 500 нових медицинских радника, највише лекара), лечено је више од десет хиљада житеља Расинског округа и других делова наше земље, од којих је један изузетно велики број био на интензивној нези. Ковид болницом у Крушевцу руководили су нишки стручњаци др Владан Цветановић, на почетку рада уз помоћ проф. др Предрага Ковачевића, а сада, од пре месец дана, на челу ове установе је др Борис Ђинђић...

Ниједна здравствена установа појединачно у Србији није попут УКЦ Ниш хоспитализовала толики број оболелих и животно угрожених грађана наше земље. Ниједна установа примарног здравства није збринула прегледима, тестирањем и вакцинама толики број грађана као Дом здравља Ниш. И, нигде у Србији није било толико добре организације рада као у нишкој Војној болници, Институту Нишка Бања, Заводу за здравствену заштиту радника, Студентској поликлиници, Специјалистичком ветеринарском институту...

У претходне три године Ниш је због короне изгубио много суграђана, међу њима су академици, доктори наука, универзитетски професори, истакнути културни посленици, спортисти... Између осталих битку с короном изгубиле су Нишлије: патријарх српски и својевремено пуне три деценије владика нишки Иринеј, прим. др Миодраг Лазић, директор Ургентног центра КЦ Ниш, академици проф. др Милорад Митковић, најпознатији стручњак и иноватор у области ортопедије и проф. др Нинослав Стојадиновић, један од најпознатијих стручњака у електроници и у једном периоду амбасадор СЦГ у Шведској, Десимир Деско Станојевић, глумац, репрезентативац Драган Пантелић, голман, Мирољуб Јовановић и Милан Миња Марковић, композитори и музичари, чланови познатог нишког састава „Лутајућа срца”, познати новинари, сликари, туристички радници...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.