Како помоћи пушачима дувана

Недавно анкетирани грађани Бачке Паланке углавном су сагласни да треба забранити пушење у затвореним јавним просторима, али они предлажу да пушачима треба обезбедити просторију за пушење.

Годинама сам, после пензионисања у Новом Саду, радио као научни саветник у највећој државној болници у Америци и ево како је тамо решен проблем пушења. Ако неког запосленог локална полиција ухвати да у болници пуши, тог момента се удаљава с посла и одузима му се од месечне плате један дан. Ако исту особу поново ухвате да пуши, удаљава се с посла три дана, а ако је ухвате и трећи пут, губи посао.

На сваком улазу из болницу, неколико метара удаљене од зграде, налазе се огромне пепељаре. Оне нису наткривене настрешницом. Пушачи који желе да запале, изађу и пуше. Некима не сметају киша или зима, чак ни када је температура минус 20 степени. Пропис доноси управа болнице, школе и других установа. Ово правило додатно подстиче пушача да остави дуван или електронске цигарете. Поред тога, од када се оно спроводи широм земље је забележено много мање пожара у јавним зградама.

Можда бисмо и ми могли да се угледамо на те мере. Или на још строже, које су уведене тридесетих година прошлог века у Немачкој. Када су немачки лекари открили да је пушење дувана главни узрок карцинома плућа, Хитлер је наредио да жене, државни службеници и омладина не смеју да пуше. Чак су и војници дневно добијали следовање од по само пар цигарета.

После Другог светског рата није се придавао значај тим и другим открићима немачке медицине, јер су сва њихова открића сврстана у експерименте типа др Јозефа Менгелеа, „анђела смрти”, који је обављао стравичне експерименте у Аушвицу и другим логорима. Амерички и енглески лекари су 1960, односно 1962. године, поново открили узрочну везу пушења дувана и рака плућа и других телесних оштећења. Зато су у тим земљама пушење најпре оставили лекари, али се код нас на ту штету нико није освртао. Чак и данас многи, посебно мање едуковане особе, пуше.

Ових дана је лакше оставити дуван јер постоје приправци никотина, супстанце која изазива физичку зависност код тзв. тешких пушача, а може да се користи за постепено одвикавање. Постоје и други лекови који помажу да се олакша апстиненцијална криза, нпр. бупропион, цитизин и варениклин. Зависност од никотина је тежа него она која се развија код коришћења морфијума. Тешки пушачи прву цигарету запале већ у року од пола сата након устајања. Лаки пушачи пуше ретко или повремено. Они поседују само психичку зависност.

Међутим, воља је најважнија у одвикавању оба типа пушача од пушења, а њу снажно подстиче поглед средине на пушење. Када средина сматра да пушење спада у примитивно понашање, пушачи лакше добију снагу да оставе дуван. А најбоље је и не почињати пушити.

Проф. др Рајко Игић,
оснивач покрета студената медицине Југославије пре 40 година „Дан непушења, 31. јануар”