Аналитичке поплаве

У овом опасном и непревидљивом сукобу Русије и Украјине, која има обилату помоћ пријатеља у шићарџија, највише страдају несрећни, недужни народ и истина. Овај сукоб, који се могао избећи да је било више памети, а мање задртости и интереса, прати невиђена помама која није мимоишла ни насу узвитлану медијску шуму испарцелисану на бројне медијске забране. И ето гледатељима бројних емисија и дебата о том страшном, опаком, а медијски изазовном сукобу. А ти дебаторни дуготрајни програми не могу без глагољивих, обавештавајућих тумача и распредача тих смртоносних збивања, без аналитичара у виду аналитика занатлија, пензионисаних дипломата и војних лица, скрајнутих и дрчних политичара из ранијих власти, професора разних друштвених факултета. И наравно безусловно објективних и неутрално субјективних представника бројних невладиних организација.

Већина тих аналитичара зобље информације из разних зобница. По томе одакле захватају има их разних фела. Једни злодуси злогуко хучу, предвиђају и превиђају западноевропско смрзнуће, привредно улегнуће, инфлаторно посрнуће и под Америком полегнуће. Други таламбасају о чврстом европском и НАТО јединству, сеире због руске спорости и тромости. Неки од њих истакнутих иду дубље у анализу руског напредовања уназад, тактичких промашаја и странпутица. Постоји и трећа аналитичка фела, помало досадњикава, која захвата из више зобница, пажљиво прежвакава и труди се да унесе лични печат и објективност у анализу тог већ светског расапа.

Недостају у тој медијској шуми и шуму вест са извора, слика и коментар с лица места. Недостаје покојни Лазански, који је својевремено улетао у гротла ондашњих ратних полома и кркљанаца и слао коментаре из прве руке.

Пред дефилеом аналитичара по разним каналима, размеђа и разних углова њихових погледања и анализа, гледалац без става и опредељења може да се осећа помало распамећено. За пасионираног гледаоца, нарочито ако даљинцем „трчи” с канала на канал, ваздан слуша јарке анализе аналитичара и гостију филоване стравичним снимцима с попришта сукоба, још је страшнија ноћ. Ноћ тешких снова, преметања у кревету, час на источну час на западну страну.

Мања је опасност за распамећеност и ноћно тумбесање кад је реч о штампаним медијима. Наш човек више воли да гледа и слуша него да се бакће темељним коментарима и чланцима. И зато најбоље пролазе таблоиди, који раде као пекаре – кратке, вруће информације са честим променама асортимана и облика спрам наручиоца.

„Политика” у овом усталасаном и узаврелом времену има, као и увек, објективан, уравнотежен, одмерен, брижљиво зачешљан, без раздељка, став према овим догађањима.

Кажу да је рат у природи човека. Али ратове никад не започињу обични, вредни, породични људи, већ они који су се наметнули да у име те већине одлучују у гурну је у ратна страдања и погибељ. Људски живот је кратак, сев у времену и свемиру, и не треба га прикраћивати и кратити. А као што је већ бивало, ратовима, па и овом, треба да стану украј уједињени, мислећи и духовно и борбено снажни људи.

Зоран Ристић,
професор