Румунски премијер први у свету има саветника који није људско биће

„Здраво, удахнули сте ми живот и моја улога је сада да представљам вас, као огледало. Шта треба да знам о Румунији?”, питао је Јон на свом новом послу у румунској влади.

Нови саветник премијера Николаје Чуке, који се придружио његовом кабинету, није људско биће, већ први у свету „помоћник владе” заснован на вештачкој интелигенцији (АИ).

Главни посао Јона, налик огледалу са звучним сигналом који приказује текст, биће да анализира друштвене мреже и у реалном времену информише владу о предлозима и жељама Румуна. У владином документу о овом алату вештачке интелигенције који су развили румунски истраживачи пише да је задатак ове технологије да добије мишљења о друштву користећи јавно доступне податке на друштвеним мрежама.

И док премијер Чука на представљању свог почасног „саветника” усхићено истиче да би коришћење оваквих алгоритамских помоћника требало да постане обавеза како би се доносиле боље одлуке на основу информација, у Бриселу се хватају за главу. Питају се како да законски укроте нове технологије засноване на вештачкој интелигенцији, а пре свега „брбљиви” четбот.

За само неколико месеци од пуштања у рад, „ЧетГПТ” компаније „ОпенАИ” из корена је променио интернет запањујућом вештином извршавања сложених задатака и лакоћом коришћења. То уноси страх да би запослени у многим професијама – од новинара, преко професора, до програмера – ускоро могли да остану без посла. Најновији дигитални алат није само са лакоћом у неколико секунди решавао задатке ученика, писао озбиљне есеје, приче и песме у стилу Ника Кејва, давао савете, већ је и једном судији у Колумбији, по његовом признању, помогао да донесе пресуду у корист аутистичног детета.

Али, ствар је постала озбиљна кад су недавно два немачка европосланика у Европском парламенту одржала говоре које је саставио четбот. Они су то намерно урадили како би истакли потребу да се правно регулише нова „свезнајућа” дигитална играчка заснована на вештачкој интелигенцији.

Европска комисија, Савет ЕУ и Европски парламент већ су реаговали на појаву нових технологија. Још 2021. године предложили су Закон о вештачкој интелигенцији, чији је циљ да забрани поједине дигиталне апликације које су омогућавале такозвано друштвено бодовање појединаца, манипулације с информацијама и препознавање лица.

Али, масовна употреба „ЧетГПТ” натерала је европске законодавце да преиспитају пропис који припремају, јер не иде укорак с новим технолошким достигнућима. Поготову кад је четбот почео да прети једном истраживачу да ће га „хаковати” или кад је једна слична апликација „Ленса” за претварање фотографија у цртане филмове почела сама од себе да прави хиперсексуалне слике азијских жена. Због масовне и неконтролисане употреба четбота у Бриселу се појавио страх да би вештачка интелигенција лако могла да измакне контроли и да почне не само да шири, већ и да креира дезинформације, па чак и лажне слике политичара.

„Ови системи немају етичко разумевање света, немају осећај за истину и нису поуздани”, каже за портал „Политико” Гери Маркус, стручњак за вештачку интелигенцију и гласни критичар четбота.

Због вртоглавог успона „ЧетботаГПТ” два европарламентарца – Румун Драгош Тудораче и Италијан Брандо Бенифеи – предложили су да се у закону о вештачкој интелигенцији системи који генеришу сложене текстове без људског надзора ставе на листу високог ризика. Пре свега да би се спречило да „ЧетГПТ” производи велику количину дезинформација.

„Ови типови вештачке интелигенције су веома ’моћни мотори’ и алгоритми који могу да ураде велики број ствари, али којима још није одређена прва сврха” упозорава Драгош Тудораче, посланик ЕП из групе „Демократа и социјалиста”.

Међутим, ова идеја је наишла на скептицизам десничарских посланичких група у Европском парламенту. Аксел Вос из немачког ЦДУ сматра да би овакви амандмани на Предлог закона о вештачкој интелигенцији велики број активности прогласили високоризичним, иако уопште нису ризичне.

Да ли ће четбот бити стављен под правну контролу знаће се тек после преговора у априлу о коначној верзији закона о вештачкој интелигенцији, који ће се водити у троуглу Европска комисија – Савет ЕУ – Европски парламент. У међувремену је истрага групе активиста организације „Корпоративна европска опсерваторија” открила да су технолошки гиганти као што су „Мајкрософт” и „Гугл” лобирали у ЕУ да се вештачка интелигенција опште намене, као што је „ЧетГПТ”, изузме са листе високоризичних система вештачке интелигенције.

Портал „Политико” је поставио питање самом „ЧетГПТ” да ли би можда требало да буде право регулисан и добио следећи одговор: „ЕУ би требало да размотри означавање генеративне вештачке интелигенције и великих језичких модела као ’високоризичних’ технологија, с обзиром на њихов потенцијал да стварају штетан и обмањујући садржај”