Народна банка повећала референтну камату на 5,75 одсто

Повећање референтне камате одразиће се на камате у домаћој валути, и то на најпопуларније готовинске кредите. Народна банка Србије (НБС) повећала је јуче референтну камату на 5,75 одсто, за 0,25 процентних поена, чиме је сигнализирала да новац поскупљује, јер је инфлација и даље висока. Повећање референтне камате одразиће се на камате у домаћој валути, а то су претежно најпопуларнији готовински кредити. Ипак, увећање неће бити драстично, јер је централна банка повећала базну камату за четврт поена као уосталом и прошлог месеца.

Истовремено стопа на депозитне олакшице задржана је на нивоу од 4,5 одсто, док је стопа на кредитне олакшице повећана на седам процената.

За неколико дана биће познато колико је инфлација износила у фебруару, а у јануару је међугодишње посматрано 15,8 одсто. И даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената, на који мере монетарне политике имају ограничен ефекат, јер је њихово поскупљење у великој мери последица дешавања у међународном окружењу.

Из НБС су навели да је при доношењу одлуке о повећању референтне камате извршни одбор имао у виду да су, и поред знакова попуштања, глобални трошковни притисци и увозна инфлација и даље високи и да је потребно ограничити њихове индиректне ефекте на раст цена на домаћем тржишту. Тиме централна банка доприноси да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања у хоризонту пројекције. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на оне на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност баш тог преносног механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.

Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, НБС знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.

Чланови Извршног одбора навели су да су пад светских цена енергената, решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања и смањење трошкова контејнерског транспорта у великој мери допринели слабљењу глобалних трошковних притисака, што би требало да утиче и на успоравање домаће инфлације у наредном периоду. Ипак, отварање Кине након попуштања рестриктивних здравствених мера могло би да убрза глобалну економску активност и повећа тражњу за енергентима и примарним производима. То може успорити процес смањења глобалне инфлације, док би у супротном смеру деловало веће од очекиваног заоштравање монетарних политика централних банака. Притом, од динамике заоштравања монетарних политика Система федералних резерви и Европске централне банке зависиће и кретања на међународном финансијском тржишту и токови капитала према земљама у успону. Опрезност монетарне политике је неопходна због и даље присутних геополитичких тензија, укључујући и постојање ризика да се снабдевање светског тржишта нафтом из Русије знатно смањи у наредним месецима и да не буде компензовано растом понуде из других земаља Опека, што би подстакло раст цене нафте.