Narodna banka povećala referentnu kamatu na 5,75 odsto

Povećanje referentne kamate odraziće se na kamate u domaćoj valuti, i to na najpopularnije gotovinske kredite. Narodna banka Srbije (NBS) povećala je juče referentnu kamatu na 5,75 odsto, za 0,25 procentnih poena, čime je signalizirala da novac poskupljuje, jer je inflacija i dalje visoka. Povećanje referentne kamate odraziće se na kamate u domaćoj valuti, a to su pretežno najpopularniji gotovinski krediti. Ipak, uvećanje neće biti drastično, jer je centralna banka povećala baznu kamatu za četvrt poena kao uostalom i prošlog meseca.

Istovremeno stopa na depozitne olakšice zadržana je na nivou od 4,5 odsto, dok je stopa na kreditne olakšice povećana na sedam procenata.

Za nekoliko dana biće poznato koliko je inflacija iznosila u februaru, a u januaru je međugodišnje posmatrano 15,8 odsto. I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je njihovo poskupljenje u velikoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju.

Iz NBS su naveli da je pri donošenju odluke o povećanju referentne kamate izvršni odbor imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu. Time centralna banka doprinosi da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na one na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost baš tog prenosnog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Članovi Izvršnog odbora naveli su da su pad svetskih cena energenata, rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu. Ipak, otvaranje Kine nakon popuštanja restriktivnih zdravstvenih mera moglo bi da ubrza globalnu ekonomsku aktivnost i poveća tražnju za energentima i primarnim proizvodima. To može usporiti proces smanjenja globalne inflacije, dok bi u suprotnom smeru delovalo veće od očekivanog zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka. Pritom, od dinamike zaoštravanja monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke zavisiće i kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i tokovi kapitala prema zemljama u usponu. Opreznost monetarne politike je neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija, uključujući i postojanje rizika da se snabdevanje svetskog tržišta naftom iz Rusije znatno smanji u narednim mesecima i da ne bude kompenzovano rastom ponude iz drugih zemalja Opeka, što bi podstaklo rast cene nafte.