Кркобабић: Успоставити партнерство између руралног и урбаног дела Србије

На конференцији „Будућност је у задругарству” Министар за бригу о селу Милан Кркобабић је рекао данас да је циљ његовог министарсртва успостављање партнерства између руралног и урбаног дела Србије.

Министар је објаснио да појам задругарства не може да се сведе на земљорадничко задругарство, већ да он обухвата и друге области.

„Појам задругарства је јако широк. Гледамо га кроз лепезу свих оних задружних активности везаних за производно задругарство, услужно задругарство, задругарство за области енергетике, социјалне и здравствене заштите, области туризма и заштите животне средине”, навео је Кркобабић.

Председник Међународног задружног савеза Ариел Енрике Гуарко рекао је да његова организација има 314 чланица у 100 земаља и да они улажу напор да споје њихове разноликости у циљу заједничког рада.

„Свестан сам потенцијала који овде имају задруге приликом управљања у пољопривреди и сточарству, што је за нас веома важно јер на тај начин можемо да рачунамо на вас као на земљу која има искуства у овом пољу и самим тим потенцијала да се развија у будућности”, навео је Гуарко.

Председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић објаснио је да задруге у Србији имају дугу традицију и да је у Бачком Петровцу, који у то време није припадао Србији, основана прва задруга, две године након задруге у Рочделу која је прва у свету.

„На територији тадашње Србије прве задруге су настале на подручју Смедерева, Враново и Азања. Азања је прва основана а Враново се прво регистровало. Можемо да се похвалимо да задруга Азања данас постоји после 129 година и даље има исти матични број, није га мењала и увек је била земљорадничка задруга”, рекао је Михаиловић.

Председница Задружног савеза Воводине Јелена Несторов Бизоњ рекла је да у Србији постоји проблем приликом уписа задружне својине на име задруга и додала да се нада да споре административне процедуре неће кочити развијеност задружног покрета.

„Ово је једно право које је закон дао задругама, где су задруге захтеве поднеле по доношењу закона, а још увек имамо проблем задруга које немају уписану својину на своје име”, објаснила је Несторов Бизоњ.

Она је рекла да је следећи проблем у задругарству непостојање финансијских средстава за ангажовање стручњака и навела да би пореске олакшице и ниже каматне стопе довеле задругаре у бољу позицију.

„Задруге се сусрећу са различитим проблемима приликом запошљавања, од тога да немају довољно финансијских средстава за запошљавање до тога да нема стручњака у њиховим срединама, као и да постоји све израженији проблем са сезонском радном снагом”, истакла је Несторов Бизоњ.