ЕПС-ови пројекти зелене енергије вредни осам милијарди евра

Притисци на „Електропривреду Србије” (ЕПС) да се одрекне производње електричне енергије из угља, иако је то наш домаћи потенцијал, у корист приватних инвеститора који граде ветро и соларне електране у нашој земљи, да би исту ту струју потом продавали ЕПС-у нису, на сву срећу, прошли. Ситуација је много боља од очекиване, јер ово јавно предузеће новим плановима пословања предвиђа не само да настави да производи киловате из угља, већ и да има озбиљне сопствене капацитете за производњу зелене струје.

Највећа српска енергетска компанија активно се прикључила тренду декарбонизације и зелене транзиције у шта планира да уложи око осам милијарди евра у периоду од 2023. до 2035. године. У оквиру „Зеленог пута ЕПС-а” више од 50 одсто укупних инвестиција, односно чак 4,2 милијарде евра планирано је за повећање удела обновљивих извора енергије (ОИЕ) у производњи струје кроз модернизацију и изградњу хидроелектрана, ветропаркова и соларних електрана.

Гаранција за реализацију амбициозних планова види се у све бољем пословању ЕПС-а. Захваљујући предузетим мерама производња енергије је стабилна, а процене пословања у 2023. години су позитивне. Планиран је приход од око 500 милијарди динара и профит од 20 милијарди, што ће омогућити наставак финансијске стабилизације, обезбеђење средстава за инвестиционе пројекте и раст компаније.

– Остварењем планова из „Зеленог пута”, учешће ОИЕ у укупним инсталисаним капацитетима ЕПС-а порасло би са око 37 одсто на више од 60 процената до 2035. године. Планираним инвестиционим пројектима годишња производња струје из обновљивих извора енергије у оквиру ЕПС-а била би повећана са садашњих око 10.000 гигават-сати на око 16.500 у 2035. Тиме би 30 одсто произведене енергије из ОИЕ порасло на готово половину укупне производње ЕПС-а – рекао је Мирослав Томашевић, вршилац дужности директора овог јавног предузећа.

Највећи скок удела ОИЕ планиран је у наредних седам до осам година, а континуирани развој и реализација пројеката биће настављени и након тога.

Новоизграђени капацитети ОИЕ очекују се на мрежи већ следеће године. Први ће бити ЕПС-ов ветропарк „Костолац” снаге 66 мегавати. Ветроелектрана са 20 генератора простираће се на локацијама Дрмно, Петка, Ћириковац и Кленовник, на простору затворених површинских копова и одлагалишта огранка „ТЕ-КО Костолац”. У 2024. години требало би да буде завршена и соларна електрана „Петка”, снаге од око 10 мегавати. У току је тендер за избор извођача радова за соларну електрану на крововима термоелектране „Никола Тесла” А (ТЕНТ А), која би, такође, требало да производи прву зелену енергију почев од 2024, а годину дана касније планирано је да соларни панели буду постављени и на крововима друге велике термоелектране, ТЕНТ Б.

И на пепелиштима термоелектрана „Колубара А” и „Морава”, уз најављену помоћ кредитора ЕБРД и КфВ, биће инсталисано 71 и 45 соларних мегавати, док су на подручју Костолца планиране соларне електране „Средње костолачко острво”, снаге 97 мегавати и „Кленовник” од око 250 мегавати. У плановима је и даље искоришћавање потенцијала ветра на подручју Костолца и развој два ветропарка снаге од по 500 мегавати на локацији Стишко поље. Активно се разматрају и могућности изградње соларних електрана на земљишту које је у власништву ЕПС-а пре свега на одлагалиштима и пепелиштима.

Кључни пројекат који ће омогућити интеграцију у мрежу планираних варијабилних ОИЕ (ветар и солар) је реверзибилна хидроелектрана (ХЕ) „Бистрица”. Неопходна резерва енергије за балансирање варијабилних обновљивих извора, обезбедиће се реализацијом управо ове ХЕ планиране снаге 628 мегавати. Користи од овог пројекта су вишеструке за читав електроенергетски систем. Она ће омогућити улазак нових чистих мегавати из соларних и ветроелектрана, а планирано је да буде на мрежи до 2031. године.

Наставиће се и ревитализација постојећих хидроелектрана, а најзначајније пројекте обухватају радови на модернизацији ХЕ „Бистрица”, „Потпећ”, „Ђердап 2” и „Власинске хидроелектране”. Након ревитализације, очекује се и повећање инсталисане снаге у овим хидроелектранама за више од 50 мегавати.

Планирана улагања у чисте изворе енергије заокружују инвестиције у нове хидроелектране. Ту се издвајају оне на рекама Ибар и Велика Морава, као и уградња четвртог агрегата на ХЕ „Потпећ” снаге 12,7 мегавати. Поред планиране изградње ХЕ у Србији, ЕПС учествује и у пројектима у региону кроз изградњу хидроелектрана на Горњој Дрини у Републици Српској и ХЕ „Комарница” у Црној Гори.

Производња струје из нових капацитета који користе обновљиве изворе енергије (ОИЕ) стратешко је опредељење „Електропривреде Србије” и у складу је са нацртима националних докумената у области енергетике. Базна енергија из угља је стварност и садашњица нашег електроенергетског сектора, али на траси декарбонизације и енергетске транзиције заокрет ка ОИЕ је једини начин да и наредних деценија енергетика буде главни ослонац економског развоја Србије.

Вода, ветар и сунце

ЕПС планира да у ревитализацију и модернизацију постојећих хидроелектрана уложи око 450 милиона евра, док су планирана средства за изградњу нових хидроелектрана око 1,8 милијарди. Највећи део средстава у реализацији „Зеленог пута” предвиђен је за изградњу нових производних капацитета који ће користити сунчеву и енергију ветра, око 1,95 милијарди евра.