Сваку четврту фирму у Србији воде жене

У Србији се бележи благи раст броја жена међу директорима – сада их је 24,4 одсто, у односу на 2022. годину када је директорки било 24,2 процента, објавила је Агенција за привредне регистре. Према најновијим подацима ове институције, у нашој земљи има укупно 101.160 жена предузетница и 42.799 дама које у власништву имају предузеће или његов део. Родно сензитивна статистика такође сведочи да се међу члановима надзорних одбора привредних субјеката налази 30,2 одсто жена, чланица управних одбора је 24 одсто, док је проценат жена у извршним одборима предузећа – 33,6.

Агенција за привредне регистре такође је објавила да жене чине више од трећине предузетника у Србији, односно да их је четвртина међу оснивачима, тј. власницама удела привредних друштава, као што су агенције, радње, ординације, салони... Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији има 300.250 предузетника, 165.855 привредних друштава и 115.272 директорске позиције. Званична статистика такође показује да жене чине 45 одсто укупног броја запослених у Србији – укупно 1,3 милиона дама има радну књижицу, у поређењу са 55 одсто мушкараца.

Највише жена у Србији, скоро две трећине њих, ради у сектору услуга. Унутар овог сектора највише дама запослено је у трговини – 212.000, образовању – 134.700, односно здравству и социјалној заштити – 119.000. Жена је знатно мање у индустрији и грађевинарству – 20 одсто, и у пољопривреди – 11,5 процената. Статистика родне неравноправности сведочи да жене чине и већину у занимањима нижег статуса, које карактеришу лоши услови рада и ниске зараде. Због нижих плата жене су власнице тек четвртина некретнина у Србији, док се на селу свега 13 одсто пољопривредних домаћинстава „води” на жене.

Пореска управа Србије је крајем прошле године објавила податак да зараду већу од 200.000 динара у Србији прима свега 3.128 припадница лепшег пола и чак 31.625 мушкараца, а бројке Републичког завода за статистику објављене у књизи „Жене и мушкарци у Србији 2020” сведоче да свега 971.000 жена и чак 1.333.000 мушкараца има посао. Када је реч о запослености, највећи родни јаз на тржишту рада забележен је у узрасту 55–64 године – подаци говоре да свега 40 одсто жена и чак 61 проценат мушкараца ове узрасне доби има радну књижицу.

Иако цивилни сектор већ годинама води битку да трудничка и породиљска права мама предузетница буду изједначена са осталим запосленим женама, упркос обећањима надлежних, 1. марта није дошло до промена закона о здравственом осигурању који већ одавно чека у скупштинској процедури. Подсећања ради, по слову садашњег закона предузетнице добијају мању плату на породиљском одсуству због другачијег обрачуна зарада, морају да „замрзну” фирму или запосле пословођу који ће уместо њих водити посао док су оне на трудничком или породиљском одсуству, а њихов партнер нема право на коришћење „породиљског”, односно одсуства зарад неге детета.

Истраживање које је Центар за маме спровео прошле године, на узорку од 102 маме предузетнице, показало је да су предузетнице најчешће високо образоване жене, које редовно плаћају порезе и доприносе, раде до неколико дана пред порођај и у великом броју случајева издржавају своје породице. Поражавајуће звучи податак да трећина предузетница није користила породиљско одсуство, јер то није себи могла да приушти, а чак 43 одсто њих радило је до пред сам порођај и буквално је са радног места отишло у болницу. Осим тога, чак 96 одсто мама каже да не отвара боловање када се оне или дете разболе.

Преко 60 одсто мама предузетница има завршен факултет или мастер студије, а исти проценат њих ради у Београду или неком већем граду – на селу је самозапослено тек шест одсто мама предузетница. Занимљиво је да чак 63 одсто њих не долази из предузетничких породица, већ је само одлучило да покрене свој бизнис, а 66 одсто мама кренуло је у бурне воде предузетништва тек када је родило дете. Резултати ове анкете говоре да око 40 одсто предузетница има једно дете, сличан проценат њих има двоје деце, а на троје деце одлучила се тек свака седма предузетница. Свака трећа мама ради више од 40 сати недељно, а тек 16 одсто њих не ради викендом.