Запошљавање – најбољи начин да се оснажи ромска популација

Захваљујући програму Немачке развојне сарадње (ГИЗ) под називом „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији” у нашој земљи је у последњих пет година запослено више од 970 Рома и других припадника такозваних маргинализованих група, 2.195 корисника добило је психосоцијалне и правне услуге, као и услуге индивидуалног саветовања и каријерног вођења, а 1.947 особа завршило је различите мере за подстицање запошљавања. Више од 1.150 здравствених и социјалних радника, чланова невладиних организација и наставника, учествовало је у обукама против дискриминације, а спроведене су и националне кампање „Упознај, не суди” и „Оснаживање Рома против дискриминације”. Као одговор на пандемију вируса корона, подељено је више од 34.500 хигијенских и прехрамбених пакета за око 14.700 породица, 518 породица из ромских насеља добило је приступ текућој води у својим домовима, а подршку у образовању током корона-кризе добило је 474 детета и њихових родитеља.

Како истичу у канцеларији ГИЗ-а у Србији, у периоду од октобра 2018. године до данас формирани су Kоординационо тело за унапређење положаја и социјалног укључивања Рома у Србији, као и експертска група, а 212 локалних представника из владиних и невладиних институција обучено је за креирање и спровођење политика локалне инклузије. Примера ради, Београд и Нови Сад уз подршку пројекта усвојили су своје прве стратегије за инклузију Рома, а 22 општине у Србији су у блиској сарадњи са цивилним друштвом усвојиле и спроводе мере локалне инклузије и постале су носиоци промена ка инклузивнијем друштву. Осим тога, петнаест препорука за инклузију осмишљено је заједно са експертима цивилног друштва и укључено у документе националне и локалне политике.

„Припадници ромске националне мањине, посебно жене, девојчице и повратници, спадају међу најмаргинализованије групе у Србији. Њима често недостаје формално образовање и приступ јавним услугама и процесима креирања политика, а сусрећу се са широко распрострањеном дискриминацијом и искључени су са тржишта рада. Циљ програма ’Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији’ јесте унапређење имплементације Националне стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња применом интегрисаног и инклузивног приступа који укључује јачање институционалних структура на националном нивоу кроз успостављање координационог тела, усвајање акционих планова, увођење система мониторинга и платформе за размену између владе и организација цивилног друштва. Овај програм подразумева и подршку локалним самоуправама у изради и спровођењу локалних акционих планова за социјално укључивање, обуке за представнике општина и локалних организација цивилног друштва и финансирање пројеката за спровођење мера и иницијатива на локалу, као и пружање прилагођене подршке за запошљавање и самозапошљавање теже запошљивих лица, уз менторску, психосоцијалну и правну подршку”, наводе у канцеларији ГИЗ-а у Србији.

О значају овог пројекта довољно говори и податак да последњи подаци о запослености Ромкиња, изведени из истраживања агенције Уједињених нација за права жена (Unwomen) сведоче да стопа запослености Ромкиња износи свега 12 одсто, што значи да тек свака осма жена у ромској популацији има посао. Податак да је скоро две трећине Ромкиња радно неактивно – нити има посао, нити га тражи, говори о њиховој великој обесхрабрености у тражењу посла.