У Србији има скоро два милиона паса

У Цeнтрaлнoj бaзи републичке Управе ветерине рeгистрoвaнo је 1.955.289 паса.

У прoсeку, гoдишњe у нашој земљи пријави сe oкo 100.000 нових кучића, а oдjaви – угине или извезе од 30.000 до 35.000. Прошле године чиповано је 93.499 паса, a oдjaвљeнo 32.736.

У овој бази такође је регистровано и 865 паса који се воде као опасни (стафордски бултеријер – 363, бултеријер – 464 и патуљасти бултеријер – 38). Њих су пријавили ветеринари и реч је о вакцинисаним јединкама.

– Oбeлeжaвaњe и рeгистрaциja пaсa и мaчaкa у Србиjи почели су 2007. и oд тaдa сe путeм цeнтрaлнe бaзe пoдaтaкa прaтe свe aктивнoсти и вoди eлeктрoнскa eвидeнциja – кажу у Управи ветерине Министарства пољопривреде за „Политику” и апeлуjу нa грaђaнe дa пoштуjу свoje зaкoнскe oбaвeзe, кoje сe oднoсe нa oбeлeжaвaњe и рeгистрaциjу кућних љубимaцa, кao и гoдишњу рeвaкцинaциjу прoтив бeснилa.

Поред овог потребно је поштовати и друге прописе попут оног да се пси, а посебно они који се воде као опасни, шетају на повоцу.

Да је овај пропис испоштован и да је стафорд из насеља Вељко Влаховић у Београду био на повоцу највероватније у уторак увече не би успео да повреди жену и њеног љубимца малтезера.

Жена је због озледа руке морала да буде збринута у болници, док је малтезер тешко повређен. Стафорда су успеле да савладају комшије, после чега је пребачен у карантин Зоо-хигијене. Ту ће бити процењено његово понашање према осталим псима и људима.

Како кажу комшије повређене жене, није крив стафорд, већ његов власник који га држи супротно свим правилима. Оно што истичу и многи стручњаци који се баве овом проблематиком јесте да у случају напада пса не може да одговара животиња него човек.

А да је по прописима, за оглушивање о Правилник o начину држања паса који могу представљати опасност, власнику би биле разрезане казне од 2.500 до 75.000 динара. За власнике четвороножних љубимаца који уједу или повреде неког, запрећена је казна од једне до осам година затвора, јер се у Kривичном законику ово води као дело против опште сигурности. То пише на папиру. Али у пракси власници паса су ретко затворски кажњени, већ пролазе са прекршајним пријавама и новчаним казнама од 20.000 до 100.000 динара, мада су некада те суме и више ако је повређено дете.

Узрок овог раскорака између прописа и праксе је то што се одговорност између локалне самоуправе и републике пребацује с једних на друге. Уместо, како кажу стручњаци из организације за бриго о животињама ОРКА, да се крене са системским мерама попут кажњавања власника, масовне стерилизације животиња, да се измене прописи и напуштање пса постане кривично дело, да регистар буде функционалан – не ради се скоро ништа. Углавном се гаси тренутни „пожар”. Изгради се понеко прихватилиште, збрину поједине јединке, склоне с улице луталице, које су углавном власнички пси избачени из кућа, али системска мера изостаје.

На питање колико су честе контроле у Управи за ветерину одговорили су: „Начин држања паса контролишу комунална инспекција и полиција, нарушавање добробити ветеринарска инспекција, организовање борби паса полиција.”

Али како то изгледа на терену сведоче и неки од власника.

– Станујем у близини Ташмајданског парка и често сам у шетњи са кучетом у том крају. За шест година, колико имам пса, на потезу Ташмајдански парк – хала Пионир само су ме три пута зауставили комунални полицајци. А управо у овом делу града, где има и доста деце, велики број власника, псе, па и оне опасне, пушта без повоца, а о корпи и да не говорим – каже Сунчица З.

Број паса повећан је не само у централним деловима градова већ и у приградским општинама, па је мали број домаћинстава који га немају.

– Пре неколико дана комшија је у своје двориште довео одраслог питбула. Пуштао га је и међу децу на улици да се види да „неће ником ништа”. На моју опаску да је реч о опасном псу, да се не зна како пас у одређеном тренутку може реаговати, али и да за њега мора да има папире, он ми је рекао да може да ради шта хоће, посебно у свом дворишту. Овде иначе скоро свако двориште има пса и до сада нисам срела ни комуналног полицајца, а камоли ветеринарског инспектора – прича Соња П. из Рипња.

Податке о броју штенади има Кинолошки савез Србије, али је и овде реч о подацима које добијају од одгајивачница укључених у њихов савез. За прошлу годину овај савез је издао 48.680 родовника за штенад за све расе паса.

Више хиљада напада годишње

Према подацима ОРКЕ, од 2015. године до 2021, у Србији је забележено 77.498 напада паса на људе. То значи да се у просеку годишње дешавало и више од 12.000 напада. Извори агресивности пса могу бити различити, од болести, природног полног нагона, заштите младунаца, али и начина на који пас одраста и живи, односно да ли је на ланцу, да ли непрекидно борави у боксу, да ли је социјализован...

Према мишљењу појединих стручњака, он може напасти ако се осећа угрожено, ако је у току одгоја тако научен (то се посебно односи на оне псе које власници дресирају да штите њих или имовину), а постоји и урођена агресивност. Она се уз добру обуку може држати под контролом.

Tрудницу изуједао чопор луталица

Жену у деветом месецу трудноће у суботу је у кругу Опште болнице Нови Пазар напао чопор паса луталица, пренели су медији. Према наводима РТВ Нови Пазар, двадесетједногодишња трудница кренула је на редовни преглед и пролазила је иза хируршког одељења када ју је напало петнаестак паса. Покушавала је да се одбрани, али није успела да избегне уједе. Она се сада налази на кућном лечењу и у стабилном је стању. Ово није био први овакав напад у кругу болнице, а из ове установе су више пута апеловали да се што пре реши проблем луталица.

 С. Г.