U Srbiji ima skoro dva miliona pasa

U Centralnoj bazi republičke Uprave veterine registrovano je 1.955.289 pasa.

U proseku, godišnje u našoj zemlji prijavi se oko 100.000 novih kučića, a odjavi – ugine ili izveze od 30.000 do 35.000. Prošle godine čipovano je 93.499 pasa, a odjavljeno 32.736.

U ovoj bazi takođe je registrovano i 865 pasa koji se vode kao opasni (stafordski bulterijer – 363, bulterijer – 464 i patuljasti bulterijer – 38). Njih su prijavili veterinari i reč je o vakcinisanim jedinkama.

– Obeležavanje i registracija pasa i mačaka u Srbiji počeli su 2007. i od tada se putem centralne baze podataka prate sve aktivnosti i vodi elektronska evidencija – kažu u Upravi veterine Ministarstva poljoprivrede za „Politiku” i apeluju na građane da poštuju svoje zakonske obaveze, koje se odnose na obeležavanje i registraciju kućnih ljubimaca, kao i godišnju revakcinaciju protiv besnila.

Pored ovog potrebno je poštovati i druge propise poput onog da se psi, a posebno oni koji se vode kao opasni, šetaju na povocu.

Da je ovaj propis ispoštovan i da je staford iz naselja Veljko Vlahović u Beogradu bio na povocu najverovatnije u utorak uveče ne bi uspeo da povredi ženu i njenog ljubimca maltezera.

Žena je zbog ozleda ruke morala da bude zbrinuta u bolnici, dok je maltezer teško povređen. Staforda su uspele da savladaju komšije, posle čega je prebačen u karantin Zoo-higijene. Tu će biti procenjeno njegovo ponašanje prema ostalim psima i ljudima.

Kako kažu komšije povređene žene, nije kriv staford, već njegov vlasnik koji ga drži suprotno svim pravilima. Ono što ističu i mnogi stručnjaci koji se bave ovom problematikom jeste da u slučaju napada psa ne može da odgovara životinja nego čovek.

A da je po propisima, za oglušivanje o Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost, vlasniku bi bile razrezane kazne od 2.500 do 75.000 dinara. Za vlasnike četvoronožnih ljubimaca koji ujedu ili povrede nekog, zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora, jer se u Krivičnom zakoniku ovo vodi kao delo protiv opšte sigurnosti. To piše na papiru. Ali u praksi vlasnici pasa su retko zatvorski kažnjeni, već prolaze sa prekršajnim prijavama i novčanim kaznama od 20.000 do 100.000 dinara, mada su nekada te sume i više ako je povređeno dete.

Uzrok ovog raskoraka između propisa i prakse je to što se odgovornost između lokalne samouprave i republike prebacuje s jednih na druge. Umesto, kako kažu stručnjaci iz organizacije za brigo o životinjama ORKA, da se krene sa sistemskim merama poput kažnjavanja vlasnika, masovne sterilizacije životinja, da se izmene propisi i napuštanje psa postane krivično delo, da registar bude funkcionalan – ne radi se skoro ništa. Uglavnom se gasi trenutni „požar”. Izgradi se poneko prihvatilište, zbrinu pojedine jedinke, sklone s ulice lutalice, koje su uglavnom vlasnički psi izbačeni iz kuća, ali sistemska mera izostaje.

Na pitanje koliko su česte kontrole u Upravi za veterinu odgovorili su: „Način držanja pasa kontrolišu komunalna inspekcija i policija, narušavanje dobrobiti veterinarska inspekcija, organizovanje borbi pasa policija.”

Ali kako to izgleda na terenu svedoče i neki od vlasnika.

– Stanujem u blizini Tašmajdanskog parka i često sam u šetnji sa kučetom u tom kraju. Za šest godina, koliko imam psa, na potezu Tašmajdanski park – hala Pionir samo su me tri puta zaustavili komunalni policajci. A upravo u ovom delu grada, gde ima i dosta dece, veliki broj vlasnika, pse, pa i one opasne, pušta bez povoca, a o korpi i da ne govorim – kaže Sunčica Z.

Broj pasa povećan je ne samo u centralnim delovima gradova već i u prigradskim opštinama, pa je mali broj domaćinstava koji ga nemaju.

– Pre nekoliko dana komšija je u svoje dvorište doveo odraslog pitbula. Puštao ga je i među decu na ulici da se vidi da „neće nikom ništa”. Na moju opasku da je reč o opasnom psu, da se ne zna kako pas u određenom trenutku može reagovati, ali i da za njega mora da ima papire, on mi je rekao da može da radi šta hoće, posebno u svom dvorištu. Ovde inače skoro svako dvorište ima psa i do sada nisam srela ni komunalnog policajca, a kamoli veterinarskog inspektora – priča Sonja P. iz Ripnja.

Podatke o broju štenadi ima Kinološki savez Srbije, ali je i ovde reč o podacima koje dobijaju od odgajivačnica uključenih u njihov savez. Za prošlu godinu ovaj savez je izdao 48.680 rodovnika za štenad za sve rase pasa.

Više hiljada napada godišnje

Prema podacima ORKE, od 2015. godine do 2021, u Srbiji je zabeleženo 77.498 napada pasa na ljude. To znači da se u proseku godišnje dešavalo i više od 12.000 napada. Izvori agresivnosti psa mogu biti različiti, od bolesti, prirodnog polnog nagona, zaštite mladunaca, ali i načina na koji pas odrasta i živi, odnosno da li je na lancu, da li neprekidno boravi u boksu, da li je socijalizovan...

Prema mišljenju pojedinih stručnjaka, on može napasti ako se oseća ugroženo, ako je u toku odgoja tako naučen (to se posebno odnosi na one pse koje vlasnici dresiraju da štite njih ili imovinu), a postoji i urođena agresivnost. Ona se uz dobru obuku može držati pod kontrolom.

Trudnicu izujedao čopor lutalica

Ženu u devetom mesecu trudnoće u subotu je u krugu Opšte bolnice Novi Pazar napao čopor pasa lutalica, preneli su mediji. Prema navodima RTV Novi Pazar, dvadesetjednogodišnja trudnica krenula je na redovni pregled i prolazila je iza hirurškog odeljenja kada ju je napalo petnaestak pasa. Pokušavala je da se odbrani, ali nije uspela da izbegne ujede. Ona se sada nalazi na kućnom lečenju i u stabilnom je stanju. Ovo nije bio prvi ovakav napad u krugu bolnice, a iz ove ustanove su više puta apelovali da se što pre reši problem lutalica.

 S. G.