Заљуљао се светски финансијски поредак

Вашингтон је прибегао низу ванредних мера, а међу њима је и формирање специјалног Програма банкарског финансирања, којим ће настојати да санира обавезе према клијентима Амерички председник Џозеф Бајден обратио се нацији поводом највећег банкарског банкрота од 2008. године, односно другог најскупљег у историји САД, и најавио „одлучно кажњавање одговорних”. Америчка министарка финансија Џенет Јелен у недељу је два пута мењала мишљење о томе које би све повериоце 16. највеће банке у САД држава требало да заштити од чињенице да Банка Силицијумске долине (СВБ) прошлог петка није имала да им на њихов захтев исплати новац.

Бундесбанка је јуче одржала кризни састанак због још неизвесних последица урушавања СВБ-а с дојучерашњим седиштем у Санта Барбари (Калифорнија). На финансијским берзама, од Хонгконга до Волстрита, отворено је нелагодно питање: Да ли је амерички и с њим тесно повезани светски банкарско-финансијски систем на ивици нове кризе након неславног колапса Банке Силицијумске долине крајем прошле седмице? Много је различитих процена на водећим западним финансијским берзама. У овом тренутку превлађујуће мишљење на Волстриту и у лондонском Ситију јесте да колапс СВБ-а није нови глобални „Лиман моменат” – када је банкрот те америчке банке заљуљао светски финансијски поредак.

Светске берзе су јуче, првог радног дана након пропасти СВБ-а, показале извесне знаке кризне панике. Наиме, акције банкарског сектора широм света бележиле су осетни пад вредности (у Европи је банкарски индекс Стокс забележио минус од 5,7 одсто, а акције шпанске банке Сабадел минус од девет одсто), као и барел нафте, чија се цена срозала испод 80 долара. Истовремено, тржишна вредност унце злата кренула је опет да расте, као и вредност државних обвезница, чији је раст понегде био највећи од 2008. године – кад је на урушеном америчком хипотекарном тржишту покренута највећа светска финансијска криза од Другог светског рата.

У међувремену, мање-више је познато шта се десило калифорнијском СВБ-у (банка основана 1983). Наиме, дан након што је „Блумберг” прошле седмице објавио извештај у којем је „Фаундерс фонд”, компанија ризичног капитала из Сан Франциска, оценио да је време за повлачење новца из СВБ-а, клијенти те банке насрнули су на њене филијале покушавајући да одатле извуку укупно 42 милијарде долара својих депозита. У њеној каси није било толико пара, те се паника разлила: акције СВБ-а изгубиле су готово 70 одсто вредности пре него што је заустављено трговање. Након тога, Федерална корпорација за осигурање депозита (ФДИЦ) САД ставила је катанац на Банку Силицијумске долине и преузела све њене депозите. Уследио је драматични викенд, у којем су се званични Вашингтон, америчко Министарство финансија и Федералне резерве суочили с мрачном ситуацијом.

С једне стране, Банка Силицијумске долине „у тренутку пропасти” (што је оцена ФДИЦ) имала је 209 милијарди долара имовине и 175,4 милијарде долара депозита. С друге, званични Вашингтон се почетком викенда суочио с још неизвесним бројем депозита у СВБ који су били изнад границе осигурања од 250.000 долара, при чему је банка из Санта Барбаре истовремено имала највишу стопу инвестираног новца депозитора у америчке хартије од вредности, вишу од било које друге банке у САД.

Проблем СВБ-а није био, као код већине пропалих банака, лоша кредитна политика која направи рупу у активи билансног стања. Драма у СВБ-у настала је услед неусклађености између обавеза по депозитима клијената и измењених вредности висококвалитетних државних обвезница на које је играла. Наиме, одлука Федералних резерви да од прошлог марта нагло и оштро повећавају каматне стопе довела је до промене вредности државних хартија од вредности САД. Иначе, карактеристика обвезница и хартија од вредности је да када приноси или каматне стопе расту (на пример у борби државе против инфлације), цене падају и обрнуто. Банка Силицијумске долине је иначе недавно саопштила да је за продају неких од тих хартија од вредности било потребно 1,8 милијарди долара и да нису успели да прикупе капитал како би надокнадили губитак, јер су њихове акције почеле да опадају: поједине њене инвеститоре после тога је почела да хвата језа.

У међувремену, након Банке Силицијумске долине, америчке регулаторне власти затвориле су и Сигначер банке у Њујорку, тесно повезану с криптоиндустријом. До овог „катанца” дошло је, иначе, након што је Силвергејт, друга највећа банка подршке криптосектору, најавила да иде у ликвидацију.

Да би спречио ширење банкарске кризе (код куће, а можда и у иностранству), Вашингтон је прибегао низу ванредних мера, међу којима и формирању специјалног Програма банкарског финансирања, који ће сумом од 25 милијарди долара и уз подршку Министарства САД настојати да санира обавезе према клијентима две пропале банке. Регулатори банака су саопштили да клијенти Сигначер банке од јуче имају пун приступ својим депозитима.

„Сви депоненти ових институције биће обештећени. Ниједан губитак неће сносити порески обвезници”, изјавили су амерички банкарски регулатори.

Рововска борба клијената СВБ-а за своје депозите тече сада упоредо с преиспитивањем, да ли је први банкарски колапс у САД од 2008. могао бити спречен бољим надзором пословања банке, посебно у време пандемије. Крајем 2020. укупна имовина банке износила је 115 милијарди долара, док је две године касније скочила на око 212 милијарди долара, кад је истовремено пријавила да има 15 милијарди неотплаћених кредита. Годину дана раније, банка није узимала кредите. Да ли је ту било сигнала за узбуну, преиспитаће се у Вашингтону.