Грузија не би да улази у рат против Русије

Грузија, или барем део њене власти, жели по сваку цену да избегне увлачење своје државе у рат, а њен премијер Иракли Гарибашвили показао се као изузетно одлучан и храбар у тој намери. У ситуацији мобилизације снага на подршци Украјини, коју на сваки начин, и војно и политички, спроводе њени савезници, грузијски премијер је поручио украјинским властима да гледају своја посла. Од почетка рата у Украјини на Тбилиси се из Кијева отворено врши притисак да оружано помогне Украјини, чему се Грузини опиру. Сада је украјински председник Володимир Зеленски отворено подржао протесте у Грузији, а Гарибашвили је њему и његовим сарадницима поручио да воде рачуна о својој држави, а не о Грузији.

„Кад особа чија је држава у ратном стању нађе времена и коментарише деструктивну акцију коју овде спроводи неколико хиљада људи, то је директан доказ да је мотивисана да се нешто промени и у нашој зељи”, рекао је у недељу грузијски премијер и додао да многе силе покушавају да увуку његову земљу у војни сукоб с Русијом.

Премијер је додао да ће се Грузија побринути за себе, а да су власти у Кијеву незадовољне чињеницом да се Тбилиси није укључио у рат. Критиковао је и друге Украјинце који су подржали грузијске протесте: „Изашли су Кличко, Фејгин и још неки опскурни људи, украјински политичари, изашли су Арахамија и неки несрећни губитници, који кажу да су потребне промене, неки сценарији, државни удар. Ово је директна интервенција”, указао је Гарибашвили.

Власти у Грузији суочавају се с протестима покренутим због усвајања закона о страним агентима. После оштрог сукоба полиције и протестаната и најаве председнице Саломе Зурабишвили да ће ставити вето на изгласани закон, он није прошао друго гласање у скупштини, па је повучен. Власти су биле изложене великом спољном притиску зато што је закон предвиђао да се морају регистровати медији и невладине организације које примају више од 20 одсто страних средстава. Иако су примедбе САД и ЕУ гласиле да је то „руски закон” (пошто је усвојен и у Русији), грузијска владајућа странка је подсећала да је истоветан закон на снази у САД још од 1938. године и да они који добијају новац из иностранства за свој рад и тамо морају то да саопште властима.

Међутим, протести су настављени, тражи се оставка владе и пуштање на слободу бившег председника Михаила Сакашвилија из затвора. Председница је раније упорно одбијала да помилује Сакашвилија, који је преполовио своју тежину (са 120 на 64 килограма) у затвору после штрајка глађу и тврдњи да га тамо трују. Апелациони суд у Тбилисију одбио је да због здравствених разлога пусти Сакашвилија на слободу, а његови адвокати су најавили да ће се жалити Европском суду за људска права.

Сакашвили је ухапшен у октобру 2021. године након што се изненада вратио у Грузију тако што се прошверцовао возећи се трајектом из Украјине, иако је против њега подигнута оптужница у одсуству и осуђен је за злоупотребу положаја током обављања председничке функције. Пошто је илегално ушао у Грузију, позвао је на масовне антивладине демонстрације и тада је ухапшен.

О целој ситуацији која се у последње време заоштрава у Грузији део јавности сматра да је на делу покушај обојене револуције у Тбилисију, који би довео до промене власти и инсталирања владе која би следила западне захтеве, а министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је поводом демонстрација у Тбилисију да протести подсећају на кијевски Мајдан.

Гарибашвили је рекао да нимало не сумња да је неколико месеци пре почетка сукоба у Украјини бивши председник Сакашвили послат у Грузију „са сасвим конкретним задатком – да изврши државни удар и увуче Грузију у сукоб у правом тренутку”. Он је на државној телевизији рекао да зна да је неколико десетина људи дошло из Украјине у Тбилиси да подстакну немире, али да у томе неће успети. „Желим свим борцима у Украјини да се здрави врате породицама, али не наседајте на прљаве провокације. Ми знамо много више него што они могу да замисле. Држава је јака... док је Грузијски сан на власти нећемо дозволити отварање другог фронта, то не долази у обзир”, закључио је Гарибашвили.

Политичка, па и физичка борба између грузијске владајуће странке и опозиције из скупштине пренела се 8. марта на улице пошто је у првом читању усвојен закон који су и у нацрту критиковали западни савезници Грузије. Сузавац, водени топови и Молотовљеви коктели запосели су улице главног града, али су следећих дана демонстрације настављене у мирнијој ситуацији. Више од стотину особа је приведено и углавном су све пуштене.