Економист: како је пропала Банка Силицијумске долине

ЛОНДОН – Пропаст Банке Силицијумске долине (СВБ) није неуспех финансијског система, јер је дозвољено да лош посао пропадне, међутим оно што се након тога догодило открива недостатке у америчкој банкарској архитектури.

У анализи британског Економиста наводи се да је СВБ вероватно имала довољно средстава да депоненти добију сав или скоро сав свој новац назад, али тек након дугог чекања, због чега су се многе технолошке фирме суочиле са животом у финансијском „замрзавању”, попут компаније Року, гиганта за стриминг, која је имала везаних скоро 500 милиона долара у СВБ.

 Широм технолошког сектора, отпуштања и стечајеви су се надметали. Чинило се да су амерички регулатори и влада страховали да депоненти губе поверење и у друге банке, па су 12. марта оценили да је СВБ превелика да би пропала и гарантовали су све депозите банке. Ако продаја његове имовине не покрије трошкове спасавања штедиша, фонд који финансирају све банке мораће да се укључи, кажњавајући целу индустрију због несмотрености једне институције. Истовремено, регулатори су морали да се суоче са претњом да би и друге банке могле да се суоче са пропадањем.

На крају 2022. године, у књигама банака је било 620 милијарди долара нереализованих губитака хартија од вредности. Регулатори су 12. марта, такође, затворили Сигнатуре банку, још једног средњег зајмодавца, трећу банку која је пропала за недељу дана, с обзиром на то да је Силвергате, институција која је у великој мери изложена криптовалутама, пропала 8. марта. А падавине на тржиштима се настављају, пише британски лист и додаје да су акције банака наставиле да падају, попут банке Фирст Рипублик, сличне величине са СВБ, чије су акције пале за више од 60 одсто 13. марта.

Како се даље наводи, да би подржао друге банке, ФЕД им нуди подршку под изузетно великодушним условима. Нови програм је спреман да даје кредите обезбеђене дугорочним трезорима и хипотекарним хартијама од вредности попут оних које је СВБ „прогутао”. „Обично би централна банка која даје кредите наметнула смањење тржишне вредности хартија од вредности које се нуде као колатерал. Насупрот томе, ФЕД ће понудити кредите до номиналне вредности хартија од вредности, која за дугорочне обвезнице може бити више од 50 одсто изнад тржишне вредности.

Обрнута фризура гарантује да би друга банка са портфолиом обвезница попут СВБ имала широк приступ готовини за плаћање штедишама”, наводи се у анализи. Додаје се да је гаранција депозита била неизбежна, с обзиром на величину СВБ, али да се исто не може рећи за великодушност подршке ликвидности широм система, која представља драматично проширење „комплета алата” ФЕД-а.

 Пад цена акција банака делимично одражава улагање инвеститора у ризике које дугорочне обвезнице представљају за профитабилност, наводи Економист и додаје да док су нереализовани губици СВБ били довољни да угрубо избришу његов капитал, друге банке изгледа да су солвентне. Оцењује се да је исправно да ФЕД позајмљује уз добар колатерал да би зауставио одлив, међутим, то под таквим добронамерним условима није неопходно и субвенционише акционаре банака.

„Иако ће ФЕД-ова подршка систему вероватно спречити банкарски крах, креатори политике никада није требало да дођу до тачке у којој су биле потребне такве ванредне интервенције”, наводи британски лист. Како се даље наводи, неуспех СВБ је био толико хаотичан делимично зато што је био изузет од превише правила осмишљених да спрече импровизовано спасавање банака оне врсте коју је ФЕД управо осмислио.

Након финансијске кризе, амерички Додд-Франк закон захтевао је од банака са имовином више од 50 милијарди долара да поштују низ нових правила, укључујући и да планирају сопствено уредно решење ако пропадну. Нада је била да ćе комбинација дебелих капиталних резерви за банке и пажљивог планирања заштитити депозите и системе плаћања, док се губици на уредан начин преносе на инвеститоре.

Регулатори су планирали брзу докапитализацију највећих банака путем конверзије дела њихових дугова у власнички капитал, међутим, 2018. и 2019. године, Конгрес и банкарски регулатори смањили су како планирање санације тако и правила о ликвидности, посебно за банке са активом од 100 до 250 милијарди долара, од којих су многе лобирале за лакшу регулативу. Никада нису постојали планови за спасавање банака величине СВБ. Уместо тога, банка је прошле недеље накратко покушала да се докапитализује путем издавања нових акција. Недостатак чврстог планирања за неуспех значи да су регулатори морали да раде у ходу, а проблем се погоршао брзином којом је СВБ губио депозите, док су руководиоци Баи Ареа-а одузимали новац користеćи своје банкарске апликације.

Неуспех СВБ би представљао мању претњу по економију и финансијски систем, а потпуно осигурање депозита за банкарски систем могло би да доведе до даље непромишљености и то би охрабрило банке да преузму веће ризике како би повећале награде које би могле да понуде штедишама, који би могли бити привучени веćим приносима, а не би имали разлога да напусте банку због њене непромишљености.

Како се наводи, овај морални хазард није једина опасност. Други је да ФЕД, пошто је видео како се БСД смањио како су каматне стопе расле, сада одлучује да ублажи борбу против инфлације из страха да ће монетарно пооштравање изазвати још неуспеха. Сада, када су депозити сигурни, а банкарски систем нуди огромну подршку ликвидности, мало је вероватно да ће криза успорити америчку економију, али ФЕД не би требало да „скида поглед” са инфлације.

Штавише, закључује Економист, није посао монетарне политике да штити профит зајмодавца. „Прави закључак који се може извући из неуспеха СВБ јесте да је регулација банака које су биле велике, али не и огромне, била неадекватна с обзиром на претњу коју представљају по економију.

Посао креатора политике сада је да поправе тај превид”, наводи се у анализи, преноси Танјуг.