Сава и Дунав „гутају” много отпадних вода

Било би боље када Београд и Нови Сад не би канализацију изливали у највећу европску реку, али наше водотокове, нарочито оне мале, угрожавају и вађење шљунка, све већи број туриста и пораст градње на обалама.

Иако кроз њу протичу и Сава и Дунав, Србија не може да се похвали богатством сопствених вода. Бројке показују да кроз нашу земљу протиче више хиљада водотокова чија је укупна дужина близу 66.000 километара, а да је густина речне мреже прилично неуједначена – од 120 метара по километру квадратном до 3.500 метара по километру квадратном. Уз све то струка непрестано упозорава да су реке данас један од најосетљивијих екосистема. На Међународни дан река, који се обележава данас, упозоравају да им штету наноси експлоатација шљунка, све већи број туриста на рекама, пораст градње на обалама, али највећи проблем им ствара недостатак канализације.

– То што Београд и Нови Сад испуштају канализацију у Дунав није толико велики проблем. Реч је о моћној реци и док изговорите „један” протекне шест милиона литара њене воде. Тако велике реке су велики самопречишћивачи. Дунав излази из Србије чистији него што у њу улази. Не због тога што ми посебно водимо рачуна о својим рекама, него зато што је њена дужина тока кроз Србију скоро 600 километара и има времена да се самопречисти. Невоља је на малим водотоковима, који нису моћни као Дунав, а грађани у њих, често и директно, испуштају канализацију. Баричка река, Топчидерска Болечица у много су горем стању него Дунав и Сава – говори за „Политику” доц. др Владимир Павићевић са Катедре за инжењерство заштите животне средине Технолошко-металуршког факултета (ТМФ) у Београду.

Драматично лоше стање је на рекама у околини Београда, Новог Сада и шире Шумадије. Размере проблема наш саговорник дочарава бројкама – трећина Београда нема канализацију и није реч само о општинама на периферији. Немају је, каже Павићевић, ни неке виле на Дедињу вредне по неколико милиона евра.

– Загађењем површинских вода загађују се и оне подземне, а све то погађа ланац исхране и оставља озбиљне последице на здравље људи. Да бисмо сачували и здравље људи и здравље наших река приоритет је изградња канализационе мреже. Бар 70 одсто насеља мора да има решен проблем канализације како би имала где да се сакупља вода која би се потом прерађивала. Држава је покренула пројекат „Чиста Србија” вредан 3,6 милијарди евра који подразумева изградњу 7.000 километара канализационе мреже и више од 250 постројења за прераду отпадних вода. Све претходне власти су ово питање занемаривале, јер канализација нити се види, нити атрактивно звучи да би се на њој прикупили политички поени. Али без ње људски животи су угрожени – истиче наш саговорник.

Подаци показују да се и тамо где канализација није проблем пречишћава само осам одсто отпадних вода, а питање је колики проценат се преради на задовољавајући начин. Када се томе дода загађење које потиче од пољопривреде и чињеница да држава не посвећује довољно пажње индустријским отпадним водама, стручњаци заштиту вода од загађења виде као најнеразвијенију и најскупљу област заштите животне средине.

– Потребно је ојачати инспекцијске службе и запослити још инспектора, јер није реткост да индустријски објекти који су прикључени на градску канализацију испуштају воду, а да нису обавили предтретман. Или ако то чине, обично је само онда када дође инспекција – додаје доц. др Владимир Павићевић.