Sava i Dunav „gutaju” mnogo otpadnih voda

Bilo bi bolje kada Beograd i Novi Sad ne bi kanalizaciju izlivali u najveću evropsku reku, ali naše vodotokove, naročito one male, ugrožavaju i vađenje šljunka, sve veći broj turista i porast gradnje na obalama.

Iako kroz nju protiču i Sava i Dunav, Srbija ne može da se pohvali bogatstvom sopstvenih voda. Brojke pokazuju da kroz našu zemlju protiče više hiljada vodotokova čija je ukupna dužina blizu 66.000 kilometara, a da je gustina rečne mreže prilično neujednačena – od 120 metara po kilometru kvadratnom do 3.500 metara po kilometru kvadratnom. Uz sve to struka neprestano upozorava da su reke danas jedan od najosetljivijih ekosistema. Na Međunarodni dan reka, koji se obeležava danas, upozoravaju da im štetu nanosi eksploatacija šljunka, sve veći broj turista na rekama, porast gradnje na obalama, ali najveći problem im stvara nedostatak kanalizacije.

– To što Beograd i Novi Sad ispuštaju kanalizaciju u Dunav nije toliko veliki problem. Reč je o moćnoj reci i dok izgovorite „jedan” protekne šest miliona litara njene vode. Tako velike reke su veliki samoprečišćivači. Dunav izlazi iz Srbije čistiji nego što u nju ulazi. Ne zbog toga što mi posebno vodimo računa o svojim rekama, nego zato što je njena dužina toka kroz Srbiju skoro 600 kilometara i ima vremena da se samoprečisti. Nevolja je na malim vodotokovima, koji nisu moćni kao Dunav, a građani u njih, često i direktno, ispuštaju kanalizaciju. Barička reka, Topčiderska Bolečica u mnogo su gorem stanju nego Dunav i Sava – govori za „Politiku” doc. dr Vladimir Pavićević sa Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF) u Beogradu.

Dramatično loše stanje je na rekama u okolini Beograda, Novog Sada i šire Šumadije. Razmere problema naš sagovornik dočarava brojkama – trećina Beograda nema kanalizaciju i nije reč samo o opštinama na periferiji. Nemaju je, kaže Pavićević, ni neke vile na Dedinju vredne po nekoliko miliona evra.

– Zagađenjem površinskih voda zagađuju se i one podzemne, a sve to pogađa lanac ishrane i ostavlja ozbiljne posledice na zdravlje ljudi. Da bismo sačuvali i zdravlje ljudi i zdravlje naših reka prioritet je izgradnja kanalizacione mreže. Bar 70 odsto naselja mora da ima rešen problem kanalizacije kako bi imala gde da se sakuplja voda koja bi se potom prerađivala. Država je pokrenula projekat „Čista Srbija” vredan 3,6 milijardi evra koji podrazumeva izgradnju 7.000 kilometara kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda. Sve prethodne vlasti su ovo pitanje zanemarivale, jer kanalizacija niti se vidi, niti atraktivno zvuči da bi se na njoj prikupili politički poeni. Ali bez nje ljudski životi su ugroženi – ističe naš sagovornik.

Podaci pokazuju da se i tamo gde kanalizacija nije problem prečišćava samo osam odsto otpadnih voda, a pitanje je koliki procenat se preradi na zadovoljavajući način. Kada se tome doda zagađenje koje potiče od poljoprivrede i činjenica da država ne posvećuje dovoljno pažnje industrijskim otpadnim vodama, stručnjaci zaštitu voda od zagađenja vide kao najnerazvijeniju i najskuplju oblast zaštite životne sredine.

– Potrebno je ojačati inspekcijske službe i zaposliti još inspektora, jer nije retkost da industrijski objekti koji su priključeni na gradsku kanalizaciju ispuštaju vodu, a da nisu obavili predtretman. Ili ako to čine, obično je samo onda kada dođe inspekcija – dodaje doc. dr Vladimir Pavićević.