Кадиров: Чеченија није Јужна Осетија

Специјално за „Политику”
Москва, 1. септембра – Рамзан Кадиров, председник Чеченије, поручио је америчком председничком кандидату Макејну да неће успети да „заигра на чеченску карту” и да би му било боље да „размисли о подели Југославије”. То је био његов одговор на изјаву Макејна у којој се каже: „Русија нас оптужује за двоструки морал. Ми узвраћамо те оптужбе Кремљу и указујемо на двоструки морал у вези са Чеченијом”.

Кадиров је истакао да не види никакву паралелу између одлуке председника Русије и ситуације у његовој републици: „Нема никакве везе између онога што се догађа у Јужној Осетији и Абхазији с једне стране, и Чеченској републици, с друге”, рекао је председник Чеченије, додавши да Чечени не траже и не намеравају да траже независност.

„У Чеченији је, ако господин Макејн не зна, одржан референдум на коме је народ гласао за Устав који признаје Чеченску републику као део Русије. Ми смо свој избор направили, и не треба наметати Чеченији нове ратове, конфликте, потресе”, поручио је Кадиров и додао „нама је конфликата преко главе”.

Председник Чеченије је оптужио и целу америчку администрацију речима: „Зашто се нису сетили Чеченије кад су од Индонезије отимали Источни Тимор, кад су раздробили најпре Југославију, а потом и Србију?”

Он је још једном рекао да Грозни подржава политику руководства Русије на Кавказу. „Подсећам да смо спремни свим силама да потпомогнемо реализацију оних мера које предузима руководство земље за достизање стабилности на Кавказу.”

Његове речи потврђује и чињеница да је Чеченија одмах после напада Грузије на Јужну Осетију спремила одред од 1.000 добровољаца да помогне Осетинима.

Иако критичари руског понашања у конфликту Грузије са непризнатим републикама често истичу да је Сакашвили само хтео да заведе ред у својој земљи и да је „то исто радила и Русија у Чеченији”, руски политичари и политички аналитичари истичу да се ситуације потпуно разликују. Од тренутка распада Совјетског Савеза у коме су биле све спорне територије, ситуација се одвијала по сасвим различитим сценаријима.

Јужна Осетија није била у саставу Грузије кад је Грузија добила статус независне државе, а Чеченија је у тренутку када је Русија постала независна држава, била у њеном саставу. Становници Јужне Осетије никад нису били држављани Грузије, док су Чечени формално увек имали руско држављанство.

На референдум 17. марта 1991, на коме се изјашњавало о очувању СССР-а, изашло је 58,8 Чечена, а за опстанак Савеза гласало је 75,9 процената. Из Јужне Осетије је гласало 96,3 процента грађана, од чега је 99,86 одсто било за очување СССР-а.

Чеченија је учествовала у изборима народних депутата РФ у марту 1990. и на изборима за председника (излазност 82,4 процента, за Јељцина гласало 76,7 одсто), док су грађани Јужне Осетије бојкотовали референдум о независности Грузије 1991. године и избор за председника Грузије исте године. Чеченија је учествовала у изборима у РФ 1994-1996. године, као и на свим изборима од 2000. до 2008. Није учествовала на изборима 1993. и 1999. године. Ниједни избори које су грузијске власти организовале од 1992 до 2008. нису се одржавали на територији Јужне Осетије.

Борис Јељцин омогућио је Чеченији фактичку независност и на изборима за председника те државе победио је Аслан Масхадов кога је подржавао Кремљ са 59 одсто гласова. На другом месту био је Шамиљ Басајев – антируски кандидат, са 23 процента гласова. Независна Ичекрија (тако су назвали Чеченију) постојала је 1997-1999, али су и у то време грађани имали руско држављанство по специјалном споразуму који је 1998. био направљен са руским МИП-ом. Према речима Сергеја Маркедонова, руководиоца одељења за међунационалне односе Института за политичке и војне анализе, у Чеченији никад није постојао консензус да се треба издвојити из Русије и стално су се водиле борбе међу клановима.

„Прва крв пролила се тамо још пре него што је Борис Јељцин одлучио да ’заведе ред’. И нису биле лукавство првог руског председника речи да се реакција Русије објашњава у првом реду тиме што се унутар Чеченије разгара грађански рат.”

У фактички независној Јужној Осетији на председничким изборима који су одржани три пута 1996, 2001. и 2006 – није било прогрузијских кандидата. Сви кандидати су били проруски настројени, последњи Едуард Кокојти добио је 98,1 проценат гласова.

У Чеченији никад нису одржавани референдуми о отцепљењу од Русије, док су у Јужној Осетији била два референдума о отцепљењу од Грузије. На првом, 1992. учествовало је 98,2 процента грађана а за отцепљење се изјаснило 99,7, на другом референдуму 2006 – излазност је била 95,1, а за отцепљење 99,88 грађана.

Врховни савет Осетије донео је декларацију о суверенитету 1990. и прогласио демократску совјетску републику независну од Грузије, али која је била део СССР-а. Чеченија никад није доносила такву одлуку, али је 1992. године њен парламент донео нови Устав у коме се није помињала РФ. У марту 1992. Чеченија није потписала Федеративни уговор са РФ, као ни Татарстан, али су обе остале у саставу Русије.