Пијемо двоструко мање антидепресива у односу на европски просек

У ишчекивању података колико су новца грађани Србије издвојили за лекове за смирење, седативе и антидепресиве у прошлој години, забрињавају подаци од 2019. до 2021. године који се тичу укупне потрошње ових медикамената, односно оних које су лекари прописали о трошку РФЗО-а и оних које су људи платили из свог џепа.

За лекове за смирење је 2019. године дато 2.900.675.070,97 динара, 2020. рекордних 3.100.336.978,20, а 2021. године 2.968.879.100,34.

На седативе и хипнотике 2021. године „отишло” је 929.148.787,91 динара, а само две године раније – 599.650.982,02 динара. Кад је реч о антидепресивима, последњих година је 2021. била она када је дато највише новца за ове медикаменте – 1.617.576.365,25 динара.

По питању потрошње лекова из групе анксиолитика, који се налазе на Листи А и Листи А1, током 2022. године на терет средстава РФЗО издато је око 6,5 одсто мање паковања у односу на број издатих лекова из ове групе током 2021. године. Када је реч о антидепресивима, на терет РФЗО-а прошле године издато је за око један одсто мање паковања у односу на број издатих лекова из ове групе током 2021. године.

Др Јанко Самарџић, клинички фармаколог и професор на Медицинском факултету у Београду, наводи да су ово афирмативни резултати и позитивни трендови када су у питању анксиолитици, односно лекови за смирење.

– Претходних година смо више пута указивали на нерационалну примену анксиолитика у нашој земљи. Наиме, Србија се, заједно са земљама региона, током 2020. и 2021. године нашла у самом врху према потрошњи ових лекова у свету. То је био јасан показатељ нерационалне примене, као и злоупотребе ових лекова. Због тога је покренут низ активности од стране фармаколога и психијатара, укључујући публиковање Препорука за одговорну употребу бензодијазепина у заштити душевног здравља, у циљу рационализације примене и спречавања злоупотребе – додаје др Самарџић.

Наш саговорник каже да су анксиолитици (бензодијазепини) врло ефикасни и безбедни лекови искључиво када се користе у ограниченом временском периоду и под контролом лекара. С друге стране, ако се користе неконтролисано и на неодговарајући начин, имају низ нежељених ефеката, укључујући развој зависности. Најновији подаци, који показују тренд смањења њихове потрошње, указују на позитивне ефекте претходно спроведених едукативних активности и поправљање менталног здравља након смиривања пандемије.

– Када су антидепресиви у питању, имамо сасвим другачију ситуацију. Потрошња антидепресива у нашој земљи је двоструко мања у односу на европски просек. Овакви подаци указују на потребу покретања активности у оквиру стручне јавности, а у вези са њиховом адекватном применом и прописивачком праксом. Антидепресиви су лекови избора у терапији анксиозног поремећаја и депресивних испољавања, немају потенцијал за изазивање зависности и дугорочно решавају проблем анксиозности уколико се правилно и довољно дуго примењују – појашњава др Самарџић.

У нашој земљи је прошле године прописано 7,34 милиона паковања лекова за смирење и антидепресива који се издају на рецепт.

Колико су динара РФЗО и грађани из свог џепа потрошили на лекове за смирење, седативе и антидепресиве (укупна потрошња)

Извор: Агенција за лекове и медицинска средства Србије