Ураган над америчком политиком

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 1. септембра – „Све зависи од Густава” – стрепња је која је прострујала Америком, па и просторима изван ње. Као да је дошло до преврата у коме се главне улоге, у домаћим и глобалним пословима, дочепао досад непознати – надржавни император.

Речени Густав је – ураган, који се данас сручио на средишњи део обале САД у Мексичком заливу, истумбао судбину великог броја становника, отежао снабдевање нафтом и наметнуо се као сила која би могла да утиче на избор „најмоћнијег човека света”, за каквог слови лидер овдашње суперсиле. Одавно, рекло би се, једно невреме није извршило тако жесток притисак на политичко време, као ово овде.

Пред налет Густава, у ванредни погон стављена је цела постојећа и долазећа америчка власт. Стратешки приоритети и руководства и изборне председничке кампање премештали су се журно, готово у ритму егзодуса, око два милиона грађана са угрожених подручја Луизијане, пре свега, али и других савезних држава – Тексаса, Мисисипија, Алабаме и Флориде.

У први план је, пре изборних обећања „светлије будућности” избила мрачна прошлост. Ураган Катрина је при три године опустошио Њу Орлеанс са околином, одневши више од 1.600 живота, махом сиромашних црнаца, па се улажу напори да се таква катастрофа, па ни ужас мањих размера, не понове.  

У другом плану је, бар за тренутак – све друго. И ратови у Ираку и Авганистану, и криза у односима с Русијом око грузијских оцепљених провинција, и хроничне бриге Џорџа Буша, баш као и конвенција Републиканске странке, у чијим је рукама извршна власт, која треба да у Сент Полу (Минесота) озваничи Џона Мекејна (72) и Сару Пејлин (44) као страначке кандидате за председника и потпредседницу САД…

Ураган се надвио над политиком, као снага која може да је преусмерава. Због предузимања мера против њега, и Буш и потпредседник Ричард Чејни су отказали учествовање на страначкој конвенцији, Мекејн је увод преполовио на три и по сата, и с дневног реда скинуо већину свечарских манифестација, с тежњом да се легитимише као вођа коме су искушења маса на пострадалом југу, важније од изборне промоције.

Солидарност са угроженима исказао је и изборни тандем Демократске партије, Барак Обама (47) – Џозеф Бајден (65). Наговестио је, као и републикански пар, прикупљање помоћи страдалницима, престројавање кампање ка збрињавању ојађених…

Иако су оба председничка кандидата, Обама и Мекејн, апеловали да се елементарна непогода не користи у изборне сврхе, у таборима њихових присталица приметне су калкулације у стилу: коме може да допринесе или одмогне већа или мања ураганска трагедија.

По том суровом обрачуну, вихор може обема странама – и да додува и одува, да им донесе и однесе гласове бирача. Мекејн је, при том, у деликатнијем положају. Подсећање на киксеве републиканске власти, окривљене да је у Катрини реаговала и неорганизовано и неблаговремено, већ му одузима поприличан проценат изборне подршке, док би га понављање кобног немара „утоталило”. У прилог би му ишло битно смањивање тешких последице, поготову ако би се испоставило да је он лично утицао на повећану савесност и предузимљивост надлежних служби.

Обамина позиција је, на први поглед, једноставнија. На њему је да масовном мобилизацијом донатора и волонтера, што му је успело у изборној кампањи, убрза потпору унесрећенима и тако докаже да би с њим на челу Вашингтон имао саосећајнији курс. Требало би, оцењује се, да се при том – у условима масовне патње – уздржи од тријумфа над политичким супарником, и да се огради од неприкладних поклича појединих својих симпатизера који налет невремена тумаче као „Божју казну за републиканце, противних мерама за смањивање људског (посебно овде) доприноса климатским ломовима”.

Док обе стране учвршћују изборне дуете, испоставља им се тандем изазова са „Г” иницијалом. После Грузије – Густав. Први случај доживљен је као прилика да се истакне Мекејнов дух „јастреба”, а други вуче у прилог Обаминим присталицама који су у антиратним демонстрацијама носили транспаренте „Боље градити бране (против поплава) него бацати бомбе” (на Ирак где, у већ отегнутом кошмару, републиканци инсистирају на биткама „до победе” а демократе на „убрзаном постепеном” повлачењу трупа”).

Овај извештај иде у штампу пре него што су познати ефекти Густава. Од кога – „зависи све”. Осим већинског коришћења – продуженог националног викенда, због данашњег, овдашњег, Празника рада.

-----------------------------------------------

„Треба да се плашите”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 1. септембра – „Треба да се плашите” – упозорење је гувернера Луизијане Бобија Џиндала, којим је подстакао егзодус житеља из целе савезне државе ка којој се устремио ураган Густав. Њу Орлеанс је данас остављао утисак „аветињског града”, сведоче извештачи с лица места, али не у сваком његовом кварту. Око 10.000 становника, махом у узвишенијим деловима, није напустило домове.

У граду су предузете ванредне мере безбедности. Као појачање је пристигло мноштво припадника Националне гарде чији је задатак да заштите имовину од претпостављених покушаја пљачки. Заведен је и полицијски час. Надлежни саопштавају, међутим, да нису поправљене све бране које су попустиле пред ударом Катрине пре три године…

М. П.