За државу је Фонд ПИО златна кока

Фонд ПИО није у потпуности самостално, пословно правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање, које се бави обезбеђивањем средстава за пензијско и инвалидско осигурање и које спроводи пензијско и инвалидско осигурање у складу са Законом о ПИО. Да се Фонд ПИО самостално и одговорно бавио стицањем средстава, очувањем њихове вредности и управљањем уложеним средствима, никада не би био у ситуацији да пензије исплаћује осигураницима из текућих уплата запослених, као што сада ради. То значи да се средства стечена уплатама у пензијско и инвалидско осигурање поверавају држави на располагање, она их користи према својим плановима и потребама, а када та средства треба да се оплођена врате Фонду ПИО, држава не одговара.

Фонд ПИО и не зна колико му је држава испразнила касу, нити зна шта је све тим средствима грађено, али се зна да је држава власник новоизграђених објеката и вредности, јер их она распродаје и располаже стеченим новцем. Заузврат, пензионере издржавају њихова запослена деца, а да то они не разумеју. Не разумеју чак ни да фонд не функционише по доходовном систему, већ по систему солидарности. То је тумачење Уставног суда Србије. Чему онда Закон о ПИО? Код нас је Фонд ПИО само књиговодствена служба протока приспелих и исплаћених средстава у фонд и из фонда пензијског и инвалидског осигурања. Дакле само информативна агенција државе. Е, зато нам је фонд ПИО алајбегова слама, али само за пензионерски џеп.

За државу је Фонд ПИО златна кока. Њиме управља искључиво држава и то организовано, политички. Управни одбор од седам чланова, од којих су четири из државних политичких структура, претпоставка је да је и директор из исте структуре – дакле већина. То је држави банка из које и даље узима без камате, а враћа само колико нужно мора. Када јој понестане новца, следи промена закона док се намири потреба и тако укруг. Тако Фонд ПИО функционише деценијама и државна политика неће да се тога одрекне. Отуда и неутемељена тврдња да су пензије загарантоване, али не и њихови износи. То сигурно није у складу с правом пензионера, јер су износи регулисани решењем, као правним актом, које издаје Фонд ПИО на основу улагања осигураника. А коме то рећи? Дакле, државно осигурање, показало се умањењем пензија, није поуздано, већ је воља државе.

Пензионерима не остаје ништа боље од горке похвале: Влади Србије за иницирање предлога смањења пензија кроз измене Закона о ПИО за спас државе; Народној скупштини, као законодавном телу, и посланицима што су изгласали неуставне измене Закона о ПИО; Фонду ПИО што је на све то пристао, чак и без покушаја да одбрани интересе својих осигураника и своју основну делатност; Уставном суду и другим судовима на успешној заштити државе од „нападних” пензионера. Издвајали смо од плата за старосну сигурност, проглашени за радно истрошене, а нисмо заслужили решењем обрачунат износ пензије према улагању.

„За утеху” пензионери су добили Водич за пензионере. О обиљу државне бриге о пензионерима и понудама савремених услуга нисте морали да нас обавештавате овако луксузним, а већином празним обећањима. Хвала на попустима који непосредно помажу, али је мали број уистину целисходних осталих понуда које не треба накнадно да се (до)плате. Господо из Фонда ПИО, пензије не расту. Оне се само одржавају на истом нивоу у складу с порастом цена и инфлацијом. Зашто се луксузирате хвалисањем и трошите пензионерски новац на сувишне рекламе? Нека је овај рекламни луксуз Фонда ПИО, са трошковима, стајао само динар по брошури то је 1,6 милиона динара, 68 скромних пензија од 23.600 динара или накнада неисплаћеног дела пензије (2014–2018) за око 15–20 пензионера. Колико то износи ако је реална цена овог водича негде између 100 и 200 динара израчунајте сами. Ово је бачен новац. Толико о „сиромаштву” Фонда ПИО и о радости пензионера овим поводом.

Наша држава се поиграла доношењем Закона о привременој исплати пензија. Зашто, кад је било и других могућности? Нису пензионери огорчени због „спаса државе”, већ због начина на који је изигран Закон о ПИО и што је Фонд ПИО на овај начин оверио своју улогу пиона и шаци државе. Погазили сте достојанство радно истрошеног дела популације у држави. Не искупљујте се празним, „ванредним подршкама и похвалама” пензионера. Само нам вратите неправедно одузето. Тиме ћете потврдити да бар у некој мери поштујете наше људско достојанство.

Што се будућности Фонда ПИО тиче, препорука је да он ради свој посао као стварно самостално и одговорно осигуравајуће друштво на доходовном односу – према уплатама осигурања. Не противимо се начелу солидарности. Но, то је друга прича.

Миодраг Србљак,
пензионер, Краљево