Биткоин тренутно сигурнија валута од папирног новца

Дигиталну валуту биткоин, према којој је финансијски естаблишмент дуго био скептичан, поново је „обасјало сунце”. После краха Банке Силицијумске долине, највеће пропасти у бакарском сектору од мрачних дана 2008, а потом и затварања њујоршке Сигначер банке у понедељак, вредност биткоина је порасла за око 30 одсто, пише амерички „Форбс”.

„Успон биткоина посебно је сладак за његове присталице, који су дуго тврдили да он представља здраву алтернативу традиционалном банкарском систему. Док акције банака падају, а титани са Волстрита навијају за још једну државну помоћ, биткоинери, који су издржали такозвану криптозиму, побеђују”, оцењује „Форбс”.

Наравно, недавни скок биткоина није гаранција ни за шта, а камоли за дугорочну одрживост. Валута је и даље у паду за око 65 одсто у односу на највиши ниво свих времена, а њена цена је и даље ниска. Али за биткоинере, како „Форбс” назива улагаче у дигитални новац, понедељак је био важан дан у смислу да не морају више да слушају замерке финансијског естаблишмента.

„Док се традиционалне банке боре да одрже поверење својих клијената, децентрализовани систем биткоина одједном изгледа бар мало привлачно.

Иван Андрејевић, криптоаналитичар, каже да су у претходна два дана углавном технолошке компаније пребацивале новац у криптовалуте због угрожености банкарског сектора. Обично је тај новац најпре прелазио у УСДТ (стабилну дигиталну валуту, која не мења своју вредност и увек вреди један долар), а касније се пребацује у биткоин. Иначе, у последња 24 сата забележена је највећа трговина овом криптовалутом у историји.

Због чега је у овом тренутку биткоин сигурнија валута од папирног новца?

„Биткоин има ограничену снабдевеност. Постоји тачан податак да ће бити изрударен 21 милион биткоина до одређене године. На дужи временски период због тог ограничења је много бољи од папирног новца. Попут злата, биткоин је чувар вредности за инвеститоре, иако има тренутне осцилације цена. Јуче око поднева вредео је 26.400 долара, а претходног викенда 20.000 долара. Али да смо 100.000 динара почели да чувамо пре 10 година за тај новац би данас могли да купимо робу у вредности од око 55.000 динара. Да смо пре десет година уложили 1.000 динара у биткоин данас би вредео 170.000 динара по тренутној цени”, објашњава Андрејевић.

Наш саговорник наводи да га компаније користе у трансакцијама јер нема велике провизије као код банака. Трансакција од 150.000 долара кошта свега десет центи.

„Оно што је битно код биткоина и код криптовалуте то је да када се једном уради трансакција од особе А до особе Б она остаје трајно забележена. Не постоји начин да се она лажира. Увек има трајни запис, чак и да нестане струје, када би се систем после десет дана поново успоставио, те трансакције би остале записане. Свако је власник свог новца и држи га у свом новчанику у рачунару. Нема изложености банкама. Овакав децентрализовани систем показао се као добар у случају банкротства три банке у Сједињеним Америчким Државама. Иако су из Федералних резерви САД рекли да ће покрити депозите свих клијената банака, могло је да до тога не дође. У том случају грађани би остали без свог новца као што се код нас догодило деведесетих година прошлог века”, напомиње Андрејевић. Подсећа да је раније велики број централних банака најавио увођење дигиталне рубље, лире, евра.

На нашу констатацију да су пропале Сигначер банка из Њујорка и Силвергејт, које су управо у вези са дигиталном имовином и да то сигурно не улива сигурност власницима криптовалута којих у Србији има око 200.000 он каже да су те банке давале кредите и нису само радиле са биткоинима.

„Оне јесу мало више пословале са стартап фирмама. Криптовалуте су прилично независне. Могу да функционишу без иједне банке. Свако је своја банка, без надзора било кога другог и без узимања велике провизије поготово у међународном финансијском систему. То се показало од изузетне користи у актуелној руско-украјинској кризи”, наводи Андрејевић.