Bitkoin trenutno sigurnija valuta od papirnog novca

Digitalnu valutu bitkoin, prema kojoj je finansijski establišment dugo bio skeptičan, ponovo je „obasjalo sunce”. Posle kraha Banke Silicijumske doline, najveće propasti u bakarskom sektoru od mračnih dana 2008, a potom i zatvaranja njujorške Signačer banke u ponedeljak, vrednost bitkoina je porasla za oko 30 odsto, piše američki „Forbs”.

„Uspon bitkoina posebno je sladak za njegove pristalice, koji su dugo tvrdili da on predstavlja zdravu alternativu tradicionalnom bankarskom sistemu. Dok akcije banaka padaju, a titani sa Volstrita navijaju za još jednu državnu pomoć, bitkoineri, koji su izdržali takozvanu kriptozimu, pobeđuju”, ocenjuje „Forbs”.

Naravno, nedavni skok bitkoina nije garancija ni za šta, a kamoli za dugoročnu održivost. Valuta je i dalje u padu za oko 65 odsto u odnosu na najviši nivo svih vremena, a njena cena je i dalje niska. Ali za bitkoinere, kako „Forbs” naziva ulagače u digitalni novac, ponedeljak je bio važan dan u smislu da ne moraju više da slušaju zamerke finansijskog establišmenta.

„Dok se tradicionalne banke bore da održe poverenje svojih klijenata, decentralizovani sistem bitkoina odjednom izgleda bar malo privlačno.

Ivan Andrejević, kriptoanalitičar, kaže da su u prethodna dva dana uglavnom tehnološke kompanije prebacivale novac u kriptovalute zbog ugroženosti bankarskog sektora. Obično je taj novac najpre prelazio u USDT (stabilnu digitalnu valutu, koja ne menja svoju vrednost i uvek vredi jedan dolar), a kasnije se prebacuje u bitkoin. Inače, u poslednja 24 sata zabeležena je najveća trgovina ovom kriptovalutom u istoriji.

Zbog čega je u ovom trenutku bitkoin sigurnija valuta od papirnog novca?

„Bitkoin ima ograničenu snabdevenost. Postoji tačan podatak da će biti izrudaren 21 milion bitkoina do određene godine. Na duži vremenski period zbog tog ograničenja je mnogo bolji od papirnog novca. Poput zlata, bitkoin je čuvar vrednosti za investitore, iako ima trenutne oscilacije cena. Juče oko podneva vredeo je 26.400 dolara, a prethodnog vikenda 20.000 dolara. Ali da smo 100.000 dinara počeli da čuvamo pre 10 godina za taj novac bi danas mogli da kupimo robu u vrednosti od oko 55.000 dinara. Da smo pre deset godina uložili 1.000 dinara u bitkoin danas bi vredeo 170.000 dinara po trenutnoj ceni”, objašnjava Andrejević.

Naš sagovornik navodi da ga kompanije koriste u transakcijama jer nema velike provizije kao kod banaka. Transakcija od 150.000 dolara košta svega deset centi.

„Ono što je bitno kod bitkoina i kod kriptovalute to je da kada se jednom uradi transakcija od osobe A do osobe B ona ostaje trajno zabeležena. Ne postoji način da se ona lažira. Uvek ima trajni zapis, čak i da nestane struje, kada bi se sistem posle deset dana ponovo uspostavio, te transakcije bi ostale zapisane. Svako je vlasnik svog novca i drži ga u svom novčaniku u računaru. Nema izloženosti bankama. Ovakav decentralizovani sistem pokazao se kao dobar u slučaju bankrotstva tri banke u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako su iz Federalnih rezervi SAD rekli da će pokriti depozite svih klijenata banaka, moglo je da do toga ne dođe. U tom slučaju građani bi ostali bez svog novca kao što se kod nas dogodilo devedesetih godina prošlog veka”, napominje Andrejević. Podseća da je ranije veliki broj centralnih banaka najavio uvođenje digitalne rublje, lire, evra.

Na našu konstataciju da su propale Signačer banka iz Njujorka i Silvergejt, koje su upravo u vezi sa digitalnom imovinom i da to sigurno ne uliva sigurnost vlasnicima kriptovaluta kojih u Srbiji ima oko 200.000 on kaže da su te banke davale kredite i nisu samo radile sa bitkoinima.

„One jesu malo više poslovale sa startap firmama. Kriptovalute su prilično nezavisne. Mogu da funkcionišu bez ijedne banke. Svako je svoja banka, bez nadzora bilo koga drugog i bez uzimanja velike provizije pogotovo u međunarodnom finansijskom sistemu. To se pokazalo od izuzetne koristi u aktuelnoj rusko-ukrajinskoj krizi”, navodi Andrejević.