Ексклузивно за „Политику”: Ед Стафорд, звезда серијала „Први до избављења”

Чувеног енглеског пустолова и истраживача Еда Стафорда гледамо понедељком на Дискавери каналу (20.00), у новим авантурама треће сезоне ријалитија „Први до избављења”. Ексклузивно за „Политику” говори о свим изазовима са којима се сусретао током снимања, у својој 47. години.

– Морам да радим веома напорно да бих био довољно спреман, јер, на крају дана, ово је трка пешака. Морао сам заиста озбиљно да се припремам да бих се супротставио својим противницима, изабрали смо најбоље – са пуно посвећености прича Стафорд, објашњавајући да га је овај ТВ изазов научио новим вештина преживљавања и да је постао боља верзија себе.

– Али, то је прилично заморно. И такође вам оставља помало немиран осећај да тренутно нисте довољно добри. Зато учим да будем задовољан собом. Имам прелепу децу, жену коју волим. Имам лепу кућу и невероватан посао. И нема потребе да се стално трудим да будем бољи јер то ствара стално незадовољство.

Занимало нас је и да ли му је током снимања живот био угрожен?

– Да се разумемо, правимо телевизијски програм. Иза кулиса постоји велики сигурносни тим. Међутим, због подручја у која улазимо, увек постоје ризици. Можете бити врло близу анаконде у Бразилу. Кајманска острва су такође изазовна. Ако делујете у тим подручјима, преузимате ризик, као и сви у тиму.

Присећа се и шетње Амазоном која је трајала две и по године. Тада није било безбедносне групе и улазило се у срце амазонске прашуме са малом ХД видео-камером. То никад нико није урадио. Претња нису били јагуари или електричне јегуље, змије, већ људи. Шетајући пределима у којима живе племена, често је добијао претње смрћу.

– Ноћу бих одлазио у своју висећу мрежу и то је било једино место где сам се осећао безбедно и често бих ноћу плакао. То је један од највећих терета прављења телевизијског програма – истиче овај авантуриста.

Ед Стафорд одрастао је на селу, отуда и љубав према природи. Затим се придружио извиђачима и то искуство му је помогло у стицању вештина у спољним условима.

– Већина људи мисли да сам своје технике преживљавања научио у војсци. А није тако. Све сам научио од домородаца. Путовао сам и слушао људе с више знања од мене.

Породица, коју неизмерно воли, променила је и његов однос према послу.

– Одједном, имате мало зависно створење у свом животу и морате га заштитити. Међутим, није добро ни када децу претерано штитите, да никада не падну и не посеку колено. Због тога не изграђују неопходне животне вештине да би били чврсти и носили се са животом. Свесно сам морао да дозволим Рану да ризикује онолико колико је то прихватљиво за његове године. Дозвољавам му да ради ствари које ће га нечему научити и не дозвољавам му да ради ствари које би могле нанети озбиљну штету – објашњава Стафорд и открива:

– Идемо да живимо у Костарику, а кућа коју смо изнајмили нема зидове. Има само мрежу против комараца. Нема ТВ. Живећемо у џунгли као породица. Имамо два двогодишњака и једног петогодишњака, а око нас змије. Моја супруга Лаура такође ради на експедицијама. Можда имамо најневероватније послове, али домаћи живот свуда изгледа исто – прање веша, мењање пелена... Али, да, то ме је неоспорно променило набоље. Волим свој живот и посао – са страшћу прича наш саговорник.

Пре сваке авантуре, открива нам, мора да смањи испијање омиљеног „гиниса” и уживања у слатким питама. Такође, каже, мора да смрша, физички да ојача, а то највише успева кроз медитацију. Психичко, ментално и духовно здравље је најважније.

Иако је обишао пола света, Антарктик му је остао неиспуњени сан, а омиљено место му је Аргентина где је живео једно време. Према његовим речима, Аргентинци су неправедно потцењени. А заправо су слични Британцима. Воле свој спорт, имају неку врсту ароганције, али има и скромних људи, са добрим смислом за хумор, имају и добро црно вино и стекове.

– Мислим да је то добро место за пензионерске дане – кроз осмех каже.

Најпријатније се осећао на оним местима где су људи имали најмање.

– То вам само доказује да у животу не треба много да бисте били срећни. Управо у томе лежи разлог зашто се селимо у Костарику. Поједноставићемо своје животе и видети да ли смо срећнији са мање ствари – поручује Стафорд.

И за крај га питамо који савет би дао некоме ко жели да крене у авантуру.

– Када уђете у село, морате убедити племенског поглавицу да нисте претња. Најважније је да умете да читате људе, да можете да их освојите, да их наведете да вам верују. Само бити пристојан човек и бити искрен према људима је веома добар почетак.

Шетња Амазоном као затворска казна

Деветог августа 2010. Ед Стафорд је био прва особа која је препешачила целом дужином реке Амазон.

– То ми је дефинитивно променило живот и омогућило да радим на телевизији. Било је тешко. Из дана у дан је све више личило на затворску казну. Када кажете свима да ћете бити прва особа која ће прошетати Амазоном, неминовно креће велики притисак да не одустанете. Ништа од тога није била научна фантастика. То је било само ходање сваки дан. Али, било је дана када су ме домородачка племена и кријумчари дроге држали на нишану. Али, не жалим.