Немушти телесни протест

Уметник Горан Јуреша (1973) представља се од данас изложбом „Tragala Perro (Homo Sacer)”, у два галеријска простора у Београду. Tragala Perro je назив Гојиног капричоса бр 58, а у преводу са шпанског значио би „Гутај псето”. Радови Горана Јуреше биће представљени у Продајној галерији Београда и у Галерији „Звоно”. Јуреша је докторирао на Академији уметности у Новом Саду, а ради као редовни професор на Факултету техничких наука. Нови циклус радова који се састоји од слика великог формата, цртежа и колажа, означава прелазак уметника са радова апстрактног израза на фигурацију. У свом тексту као објашњење радова Јуреша записује:

„Човека у мом ликовном раду представљам ослоњеног на сопствено стање, психолошко и телесно. У мом раду човек функционише кроз поремећену, фрагментарну, разломљену и нетачну телесност због личног, унутрашњег осећаја сопствене разломљености. Рад је врста немуштог телесног протеста који је одраз несналажења у стварности. Мој човек је огледало садашњице. Он представља људско тело уроњено у трпљење.

Човек ког сликам и цртам не ради ништа. Свестан је да се пробудио у погрешно време. Његове активности сведене су на најмању могућу меру. Он само тупо седи, стоји или лежи у ’кавезу’ чије је простирање одређено величином платна. Посматрач може да процењује мог човека кроз непостојеће решетке – да тако решета његово емотивно стање. У дистопијској садашњости, у простору који настањује мој човек полако клизи у пасивни режим.”

Историчарка уметности Ивона Фрегл каже да Јуреша неуморно изнова црта човек кога означава термином „Мој човек”. „То је заправо уметников алтер его Агамбенов homo sacer човек коме је све одузето, кога свако може некажњено да убије, али не сме да буде принесен на жртву (нити да се сам жртвује за виши циљ или идеале), јер му је и то право одузето”, истиче Ивона Фрегл.