„Страни агенти” и „клевета” прворазредне теме у РС

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Могући заокрет који је Република Српска најавила у опхођењу према цивилном сектору и медијима не престаје да изазива превирања у друштву. Део новинских редакција противи се предлогу власти да се клевета и увреде криминализују, док за план завођења невладиних организација финансираних из иностранства као „страних агената”, примедбе долазе углавном споља.

Председник Републике Српске Милорад Додик каже да је медијска слобода у Српској апсолутна и позива новинарску заједницу да направи предлог закона о медијима.

„Позиција новинара у редакцијама у знатном броју медија је понижавајућа. Медији на тај начин не доприносе афирмацији новинара, који су далеко више изложени притиску од самих редакција и појединаца у њима него у држави”, оценио је Додик за „УНА портал”.

Констатујући да је слобода увек ограничена слободом других, Додик каже како део новинара који сада славе сукоб с властима „јесу квазиновинари који ће сада добити више новца од тих својих шефова”. Тврди како су такви новинари постали „једни од богатијих људи у Бањалуци”.

Уверава да закон није усмерен против новинара, те да је то „закон за истину и да не промовише лаж и нетачности”. Најављује да ће закон обухватити и друштвене мреже. „Како ћете дозволити да се човек крије анонимно и говори против другог човека? Дате му јавни простор, па имате ситуацију у Лакташима где се један дечко убио зато што није могао да истрпи срамоту. Најновији случај је девојчица која је хтела да се убије због тога што су информације о њеном случају објављене у медијима”, каже Додик и додаје да је план да се друштво уреди и да сви имају слободу, али да није извршна власт та која ће делити правду, него суд.

У извештајима повезаним с овим законом новинари скрећу пажњу и на висину запрећених казни, које се крећу од 2.500 до 60.000 евра. „Уколико се усвоји овакав закон, писање вести биће немогућа мисија, истраживачко новинарство више неће постојати”, изјавио је Синиша Вукелић, председник Клуба новинара Бањалука.

Иако добар део представника новинара углавном не показује симпатије за криминализацију клевете на овакав начин, већ сасвим супротно – називају га покушајем укидања слободе говора која ће „угасити новинарство” – издвајају се и неке праксе које делимично иду у прилог властима.

На пример, новинска агенција Срна подсећа на податке Међународног прес института из 2015. године, који је у анализи навео да су од 23 земље ЕУ у којима је клевета кривично дело, 20 држава задржале затвор као могућу казну. Просечна затворска казна изречена за клевету у земљама ЕУ износи две године, док пример Словачке указује да таква казна може износити и до осам година, наведено је у анализи института са седиштем у Бечу, преноси агенција Срна.

По италијанском Закону о штампи из 1948. године, новинари се могу суочити са до шест година затвора због клевете, док у Аустрији и Немачкој најтежи облици клевете могу бити кажњени и са до пет година затвора. „Затвор није једина архаична казна која је остала”, наводи су у анализи и додаје да се у неким земљама ЕУ они који су осуђени за клевету могу, под одређеним околностима, суочити с губитком политичких права, као што су право гласања или вршења јавних функција (Холандија и Шпанија), или губитком права на бављење одређеном професијом (Бугарска и Холандија).

Такође, јавност је заинтересовало и писање „Политика”, који је позивајући се на три извора објавио да ЕУ припрема закон којим ће натерати невладине организације, саветовалишта и академске институције да открију било какав део финансирања изван уније, у оквиру борбе против страног утицаја.