Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Страни агенти” и „клевета” прворазредне теме у РС

Закон није усмерен против новинара, желимо да промовишемо истину, а не лаж и нетачности, тврди Милорад Додик
„Страни агенти” и „клевета” прворазредне теме у РС
(Принтскрин Јутјуб)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Могући заокрет који је Република Српска најавила у опхођењу према цивилном сектору и медијима не престаје да изазива превирања у друштву. Део новинских редакција противи се предлогу власти да се клевета и увреде криминализују, док за план завођења невладиних организација финансираних из иностранства као „страних агената”, примедбе долазе углавном споља.

Председник Републике Српске Милорад Додик каже да је медијска слобода у Српској апсолутна и позива новинарску заједницу да направи предлог закона о медијима.

„Позиција новинара у редакцијама у знатном броју медија је понижавајућа. Медији на тај начин не доприносе афирмацији новинара, који су далеко више изложени притиску од самих редакција и појединаца у њима него у држави”, оценио је Додик за „УНА портал”.

Констатујући да је слобода увек ограничена слободом других, Додик каже како део новинара који сада славе сукоб с властима „јесу квазиновинари који ће сада добити више новца од тих својих шефова”. Тврди како су такви новинари постали „једни од богатијих људи у Бањалуци”.

Уверава да закон није усмерен против новинара, те да је то „закон за истину и да не промовише лаж и нетачности”. Најављује да ће закон обухватити и друштвене мреже. „Како ћете дозволити да се човек крије анонимно и говори против другог човека? Дате му јавни простор, па имате ситуацију у Лакташима где се један дечко убио зато што није могао да истрпи срамоту. Најновији случај је девојчица која је хтела да се убије због тога што су информације о њеном случају објављене у медијима”, каже Додик и додаје да је план да се друштво уреди и да сви имају слободу, али да није извршна власт та која ће делити правду, него суд.

У извештајима повезаним с овим законом новинари скрећу пажњу и на висину запрећених казни, које се крећу од 2.500 до 60.000 евра. „Уколико се усвоји овакав закон, писање вести биће немогућа мисија, истраживачко новинарство више неће постојати”, изјавио је Синиша Вукелић, председник Клуба новинара Бањалука.

Иако добар део представника новинара углавном не показује симпатије за криминализацију клевете на овакав начин, већ сасвим супротно – називају га покушајем укидања слободе говора која ће „угасити новинарство” – издвајају се и неке праксе које делимично иду у прилог властима.

На пример, новинска агенција Срна подсећа на податке Међународног прес института из 2015. године, који је у анализи навео да су од 23 земље ЕУ у којима је клевета кривично дело, 20 држава задржале затвор као могућу казну. Просечна затворска казна изречена за клевету у земљама ЕУ износи две године, док пример Словачке указује да таква казна може износити и до осам година, наведено је у анализи института са седиштем у Бечу, преноси агенција Срна.

По италијанском Закону о штампи из 1948. године, новинари се могу суочити са до шест година затвора због клевете, док у Аустрији и Немачкој најтежи облици клевете могу бити кажњени и са до пет година затвора. „Затвор није једина архаична казна која је остала”, наводи су у анализи и додаје да се у неким земљама ЕУ они који су осуђени за клевету могу, под одређеним околностима, суочити с губитком политичких права, као што су право гласања или вршења јавних функција (Холандија и Шпанија), или губитком права на бављење одређеном професијом (Бугарска и Холандија).

Такође, јавност је заинтересовало и писање „Политика”, који је позивајући се на три извора објавио да ЕУ припрема закон којим ће натерати невладине организације, саветовалишта и академске институције да открију било какав део финансирања изван уније, у оквиру борбе против страног утицаја.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко Латиновић
Рађање нове Усташије у Хрватској и БиХ деведесетих година није остављало никакве сумње у погледу судбина Србе на територијама под контролом Хрвата и и муслимана. Није то било непознато ни онима којима је заштита српског народа била дужност и обавеза, без обзира да ли се радило о војном или политичком руководству. У дилеми територија или народ руководство је одабрало тертиторију и жртвовало градске Србе остављајући их на милост и немилост Усташије. Била је то велика грешка. Историјска.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.