Влада донела уредбу о проглашењу Предела изузетних одлика „Долина Пчиње”

Влада Републике Србије донела je Уредбу о проглашењу Предела изузетних одлика „Долина Пчиње” и на тај начин обезбедила очување јединственог геоморфолошког феномена са спелеолошким, биолошким и естетско-амбијенталним карактеристикама, што је од посебно великог научног и образовно-васпитног значаја.

На том простору посебно се истичу укљештени меандри и очуване обале реке Пчиње, а у централном делу налази се манастир Прохор Пчињски, изузетно вредан културно-историјски и грађевинско-архитектонски комлекс који даје специфичан идентитет ширем подручју и значај који превазилази оквире Србије.

Површина Предела изузетних одлика „Долина Пчиње” обухвата површину од 2.606 хектара, од чега је 55 хектара у својини Српске православне цркве, 1.269 хектар у државној и 1.282 хектара у приватној својини.

На подручју ПИО „Долина Пчиње” установљен је режим заштите ΙΙ степена.

Заштићено добро налази се у атару општине Бујановац, односно подручјима катастарских општина Јабланица, Старац и Воганце.

Заштита долине Пчиње са манастиром Светог Прохора Пчињског рађена је у више наврата. Најпре је Републички завод за заштиту природе СРС, садашњи Завод за заштиту природе Србије, урадио два документа која се односе на простор непосредне околине манастира. То су, „Прохор Пчињски – Природни простор око непокретног културног добра”, 1984. године и „Прохор Пчињски, план заштите природних вредности”, 1986. године.

На основу ових докумената и теренских истраживања, 1993. године урађен је елаборат Предлог за заштиту природног добра Предео изузетних одлика „Прохор Пчињски” који је послужио као стручна основа за доношење Уредбе о заштити Предела изузетних одлика.

Управљач овим природним добром је Српска православна црква - Православна епархија Врањска, Врање.

- Долина Пчиње се налази у југоисточној Србији. Обухвата подгорину планина Козјак и Старац, и долину реке Пчиње која раздваја ова два масива. Простор заштићеног предела представља најкарактеристичнији део региона где доминирају вредне природне карактеристике. Једна од њих је ток реке Пчиње који је кроз развијен рељеф формирао и кањонски и равничарски ток између планине Козјак и Старца на супротној страни, у чијој се позадини налази планина Рујан. Река Пчиња својом лепотом, клисурастим деловима и меандрима привлачи посебну пажњу, наводи се у елаборату Завода за заштиту природе Србије.
Ово подручје се налази на граници континенталне и медитеранске климе. Поседује одлике оба типа климе и карактерише га велика разноврсност живог света.

Преовлађују полидоминантне топлољубиве шуме и шикаре храста медунца, цера, сладуна, грабића, црног јасена, црвене клеке, мечје леске и многих других врста, међу којима се по бројности истичу терцијарни реликти. Фауну карактерише кратконоги гуштер, грчки гуштер, степски смук, даурска ласта, јастреб кокошар, краткопрсти кобац и многе друге врсте.
На овај потез близу манастира одавно су бацили око љубитељи одмора у природи. Поред пешачења, планинарења и бициклизма, посетиоцима предела изузетних одлика нуде се спортско пењање уз стене, затим, излети, лепе плаже на реци Пчињи, пливање, камповање, па и посматрање птица. Организују се манифестације народних обичаја и спремања домаће хране. Предео изузетних одлика има већ и своју страницу на друштвеним мрежама.