Мањак ђубрива утицаће на недостатак хране

Влада Србије планира да у наредном периоду набави 40.000 тона НПК ђубрива и око 50.000 тона урее како би могла да у случају потребе интервенише на тржишту, изјавио је председник Србије Александар Вучић, говорећи о стању залиха хране, житарица и прехрамбеној сигурности државе. Глобално тржиште ђубрива, делимично се стабилизовало крајем прошле и почетком ове године, уз пад цена за нове испоруке. Према писању страних медија, у 2022. светска потражња за фосфорним ђубривима, због високих цена, широм света снижена је за 10 одсто, што је делимично утицало на појефтињење.

Међутим, рат у Украјини и даље негативно утиче на ланце транспорта, а снабдевање ђубривом остаје питање безбедности производње хране и важна тема за велики број држава: Кину, Америку, Бразил, читаву Европу. Русија и Белорусије извозе готово четвртину свих хранљивих материја у свету. Руско ђубриво није предмет санкција, Европска унија није уводила ембарго на увоз али је транспорт и даље отежан из разних разлога.

Станко Поповић, власник компаније „Еликсир група” која се бави производњом неорганског, чврстог, комплексног минералног ђубрива које садржи све неопходне макроелементе – азот, фосфор, калијум (НПК), рекао је за „Политику” да је тржиште Србије добро снабдевено, али да је набавка залиха разумна одлука коју држава доноси. Укупне годишње потребе домаћих пољопривредника за свим врстама ђубрива су око 800.000 до милион тона.

– Тренутно је тржиште снабдевано, али већ за неколико месеци ситуација може да се преокрене. Србија у континуитету, сваког месеца, увози и сировине и готово ђубриво. Набавка, која је предвиђена, чини од 10 до 13 одсто наших потреба. Сматрам да је ово минимална потребна залиха коју би робне резерве требало да имају – нагласио је Поповић. Додао је да би са овим количинама могли да превазиђемо неке евентуалне поремећаје у снабдевању.

Србија и даље највеће количине ђубрива увози из Русије. Будући да немамо ни свој калијум, фосфор а ни азот, од када не ради „Азотара” у Панчеву, потпуно смо зависни од увоза било сировина, било готових производа. С друге стране, наводи Поповић, поремећаји код увоза могу да се догоде. Из логистичких разлога, рецимо да Дунав није плован, или из геополитичких, или да је отежано плаћање према руским банкама, што се већ догађа.

У Кини и даље важи рестрикција извоза. Иако су постојале различите спекулације, Русија није имала ништа мањи извоз од када трају сукоби у Украјини. Испоруке за Европу биле су мање, али је Москва више била окренута извозу у Јужну Америку и Индију.

Истовремено, цене на светском ниво су пале и Поповић предвиђа стабилизацију тржишта у наредном периоду. Цене азотних ђубрива су преполовљене, док је НПК јефтинији за око 30 процената. Напомиње да се ипак ништа дугорочно не може планирати. Преко ноћи ствари могу да се промене. Цена је секундарни проблем, примарни је снабдевање. Цене ђубрива одређује светско тржиште и чим је тамо дошло до пада, то се догодило и у Србији.

Упитан да ли су домаћи пољопривредници због високих цена у јесењој сетви мање употребљавали ђубриво, одговара да је према њиховој процени набавка и примена смањена за око 10 одсто.

– Кад кажемо ђубриво ми мислимо на храну. Оно није заштита за биљке, већ директна исхрана биљака да би оне дале принос. На планети се произведе две милијарде тона кукуруза и пшенице, 50 одсто долази од ђубрива, а преостало од земље, воде, сунца, самог семена... Без његове употребе имате упола мањи род. Недостатак ђубрива у једној држави одразиће се на недостатак хране – наглашава наш саговорник. Додаје да је због тога оно важна тема у свим државама света од Америке, Бразила до Европске уније.

Ни Европа ни Америка нису уводиле санкције на увоз руског ђубрива али су га ограничиле другим мерама, преко свифт система, банкарских плаћања, осигурања бродова који превозе...

– Зато Путин сада каже: „Ослободите извоз ђубрива!” Управо су тим мерама драстично смањили извоз. Европа се сада мање снабдева из руских извора, али увози ђубриво из Марока, Египта... – наводио Поповић.