Нема правде за Трампове и Путинове жртве

Америка и Русија имају бројне размирице, али се у једном слажу – не долази у обзир никакав хашки трибунал за Американце и Русе.

Иако је Међународни кривични суд у Хагу у петак издао налог за хапшење Владимира Путина и најавио отварање и других случајева ратних злочина у Украјини, то неће имати стваран значај. Као што Вашингтон не признаје надлежност хашког суда за Американце, ни Кремљ не признаје надлежност тог суда за Русе и незамисливо је да ће Москва изручити Хагу руске званичнике, официре и војнике.

Велике силе су изнад међународних закона и конвенција, као што су велики играчи у својим државама изнад права и правде. Уместо да одговарају за ризично пословање, три америчке банке и једна швајцарска су ове недеље од својих држава добиле „појас за спасавање”. У исто време око Доналда Трампa обигравају амерички истражитељи, који су на оптуженичку клупу извели људе из Трамповог окружења, али никако да погоде у срце таме.

ПРЕВЕЛИКИ ДА ПРОПАДНУ: Чак се и шеф Пентагона Лојд Остин посредно противи међународној правди која би се односила на Русе. Остин је одбио да суду у Хагу достави обавештајне податке о руским ратним злочинима у Украјини јер не жели да створи преседан на основу којег би се касније судило и Американцима.

Међународни кривични суд је досад покретао процесе само против Африканаца. Због притиска из Вашингтона, овај суд је пре неколико година одустао од намере да истражи америчке ратне злочине у Авганистану па је покренуо истрагу против талибана и Исламске државе. Бела кућа је предочила хашким тужиоцима да не чачкају ни по израелским злоделима у Палестини.

Као што Америка, Русија и Кина не прихватају Међународни кривични суд јер су исувише моћне земље, ни америчка политичка и економска елита не прихвата банкрот банака које су „исувише велике да би пропале”. Израз „исувише велике да би пропале” послужио је као оправдање за то што је држава 2008. и 2009. новцем америчких пореских обвезника спасила посрнуле банке. Пре неколико дана је и администрација Џозефа Бајдена спасила депозите похрањене у Банци Силицијумске долине (позната као СВБ), као и у још две америчке банке које су остале без новца. Као што су Бушова и Обамина влада помогле Волстриту, Бајденова влада помаже банкарима и њиховим имућним клијентима из Силицијумске долине. И швајцарска централна банка је дала Креди свису 54 милијарде долара да не потоне.

УДЕЛИМО БОГАТИМА: Још једном се потврђује да радници живе у капитализму, а власници капитала у социјализму. Влада је ту за њих кад затреба, заборављајући мантру да се држава не меша у економију. Кад су грађани 2008. и 2009. остајали без посла и крова над главом јер се Волстрит заиграо са шпекулисањем, то је био само њихов проблем. Кад милијардери губе милијарде, влада помаже.

Уврежено мишљење у делу америчке јавности, посебно код гласача Републиканске странке, је да држава троши исувише пара на примаоце социјалне помоћи, који се стереотипно замишљају као незапослене црнкиње са петоро деце. Изгледа, ипак, да далеко већу „социјалну помоћ” добијају власници „мерцедеса” и „ролекса”. Богати су исувише богати да би плаћали рачуне, попут рачуна за пропаст СВБ-а, па ће касири у „Волмарту” и радници у „Мекдоналдсу” субвенционисати Волстрит и Силицијумску долину.

Велики играчи финансијског сектора ослањају се на државну помоћ, али не желе државне регулације. Подржали су Трампа кад им је укинуо регулативе и олакшао шпекулације, које су и довеле до краха 2008. И Трамп је лично имао корист од тога што је „исувише велик да пропадне”.

НИКАД У МЕТУ: Ових дана се поново помиње случај порно- глумице Сторми Данијелс, коју је Трамп поткупио на изборима 2016. да би ћутала о њиховој вези. Иако је неко осуђен за подмићивање, то није био Трамп, већ његов некадашњи адвокат Мајкл Коен. И због малверзација и утаје пореза у „Организацији Трамп” одговарали су поједини директори компаније, али не и њен власник. На оптуженичку клупу седали су и Трампови сарадници из кампање и Беле куће, док је бивши председник остајао недодирљив. Тужиоци то сад желе да промене оживљавајући случај „Сторми Данијелс”.

Коен и други људи из Трамповог окружења и сами су привилеговани чланови друштва, али су „ситније рибе”. Тако је било и са дуго заштићеним Џефријем Епстином, који је умро у затвору пре него што је осуђен за трговину људима. Истрага се није приближила Билу Клинтону или принцу Ендруу, који су посећивали Епстинове журке са девојкама и женама присиљеним на проституцију. Ни Трамп, ни Клинтон, ни Бајден никад нису одговарали за сексуалне нападе за које су оптуживани.

Уместо да полаже рачуне, Трамп износи „алтернативне чињенице”, како је некадашња саветница Беле куће Келиен Конвеј еуфемистички крстила његове измишљотине. Алтернативних чињеница држи се и шеф Кремља Владимир Путин, управо изјавивши да је Запад напао његову земљу и да САД и НАТО хоће да „поцепају” Русију, која се бори за опстанак, а не за геополитичке интересе. У Путиновој паралелној стварности, Запад нема друга посла него да смишља како да уништи Русију, као што у Трамповој паралелној стварности медији, демократе и дубока држава мисле само о томе како да њему напакосте.

Путин и руски званичници и генерали неће одговарати за убијање украјинских цивила и разарање Украјине, као што ни Џорџ Буш и функционери његове владе и армије нису одговарали за убијање ирачких цивила и разарање Ирака, који сутра обележава 20 година од почетка америчке инвазије. Хашка правда је само за југословенске народе, Африканце и евентуално талибане. 

Бивши председник САД: Можда ме ухапсе у уторак

Бивши председник САД Доналд Трамп рекао је јуче да би, након „илегалних цурења информација” могло да се деси да буде ухапшен у уторак, и притом је позвао своје присталице на протест.

Трамп је у постовима на његовој друштвеној мрежи „Друштвена истина” алудирао на извештаје да би ускоро могао да се суочи са криминалним оптужбама у Њујорку, повезаним са давањем новца звезди филмова за одрасле Сторми Данијелс у замену за њено ћутање, пренео је Ен-Би-Си њуз. Трамп није рекао да ли га је информисао неко од припадника закона реда о надолазећој оптужници.