Nema pravde za Trampove i Putinove žrtve

Amerika i Rusija imaju brojne razmirice, ali se u jednom slažu – ne dolazi u obzir nikakav haški tribunal za Amerikance i Ruse.

Iako je Međunarodni krivični sud u Hagu u petak izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina i najavio otvaranje i drugih slučajeva ratnih zločina u Ukrajini, to neće imati stvaran značaj. Kao što Vašington ne priznaje nadležnost haškog suda za Amerikance, ni Kremlj ne priznaje nadležnost tog suda za Ruse i nezamislivo je da će Moskva izručiti Hagu ruske zvaničnike, oficire i vojnike.

Velike sile su iznad međunarodnih zakona i konvencija, kao što su veliki igrači u svojim državama iznad prava i pravde. Umesto da odgovaraju za rizično poslovanje, tri američke banke i jedna švajcarska su ove nedelje od svojih država dobile „pojas za spasavanje”. U isto vreme oko Donalda Trampa obigravaju američki istražitelji, koji su na optuženičku klupu izveli ljude iz Trampovog okruženja, ali nikako da pogode u srce tame.

PREVELIKI DA PROPADNU: Čak se i šef Pentagona Lojd Ostin posredno protivi međunarodnoj pravdi koja bi se odnosila na Ruse. Ostin je odbio da sudu u Hagu dostavi obaveštajne podatke o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini jer ne želi da stvori presedan na osnovu kojeg bi se kasnije sudilo i Amerikancima.

Međunarodni krivični sud je dosad pokretao procese samo protiv Afrikanaca. Zbog pritiska iz Vašingtona, ovaj sud je pre nekoliko godina odustao od namere da istraži američke ratne zločine u Avganistanu pa je pokrenuo istragu protiv talibana i Islamske države. Bela kuća je predočila haškim tužiocima da ne čačkaju ni po izraelskim zlodelima u Palestini.

Kao što Amerika, Rusija i Kina ne prihvataju Međunarodni krivični sud jer su isuviše moćne zemlje, ni američka politička i ekonomska elita ne prihvata bankrot banaka koje su „isuviše velike da bi propale”. Izraz „isuviše velike da bi propale” poslužio je kao opravdanje za to što je država 2008. i 2009. novcem američkih poreskih obveznika spasila posrnule banke. Pre nekoliko dana je i administracija Džozefa Bajdena spasila depozite pohranjene u Banci Silicijumske doline (poznata kao SVB), kao i u još dve američke banke koje su ostale bez novca. Kao što su Bušova i Obamina vlada pomogle Volstritu, Bajdenova vlada pomaže bankarima i njihovim imućnim klijentima iz Silicijumske doline. I švajcarska centralna banka je dala Kredi svisu 54 milijarde dolara da ne potone.

UDELIMO BOGATIMA: Još jednom se potvrđuje da radnici žive u kapitalizmu, a vlasnici kapitala u socijalizmu. Vlada je tu za njih kad zatreba, zaboravljajući mantru da se država ne meša u ekonomiju. Kad su građani 2008. i 2009. ostajali bez posla i krova nad glavom jer se Volstrit zaigrao sa špekulisanjem, to je bio samo njihov problem. Kad milijarderi gube milijarde, vlada pomaže.

Uvreženo mišljenje u delu američke javnosti, posebno kod glasača Republikanske stranke, je da država troši isuviše para na primaoce socijalne pomoći, koji se stereotipno zamišljaju kao nezaposlene crnkinje sa petoro dece. Izgleda, ipak, da daleko veću „socijalnu pomoć” dobijaju vlasnici „mercedesa” i „roleksa”. Bogati su isuviše bogati da bi plaćali račune, poput računa za propast SVB-a, pa će kasiri u „Volmartu” i radnici u „Mekdonaldsu” subvencionisati Volstrit i Silicijumsku dolinu.

Veliki igrači finansijskog sektora oslanjaju se na državnu pomoć, ali ne žele državne regulacije. Podržali su Trampa kad im je ukinuo regulative i olakšao špekulacije, koje su i dovele do kraha 2008. I Tramp je lično imao korist od toga što je „isuviše velik da propadne”.

NIKAD U METU: Ovih dana se ponovo pominje slučaj porno- glumice Stormi Danijels, koju je Tramp potkupio na izborima 2016. da bi ćutala o njihovoj vezi. Iako je neko osuđen za podmićivanje, to nije bio Tramp, već njegov nekadašnji advokat Majkl Koen. I zbog malverzacija i utaje poreza u „Organizaciji Tramp” odgovarali su pojedini direktori kompanije, ali ne i njen vlasnik. Na optuženičku klupu sedali su i Trampovi saradnici iz kampanje i Bele kuće, dok je bivši predsednik ostajao nedodirljiv. Tužioci to sad žele da promene oživljavajući slučaj „Stormi Danijels”.

Koen i drugi ljudi iz Trampovog okruženja i sami su privilegovani članovi društva, ali su „sitnije ribe”. Tako je bilo i sa dugo zaštićenim Džefrijem Epstinom, koji je umro u zatvoru pre nego što je osuđen za trgovinu ljudima. Istraga se nije približila Bilu Klintonu ili princu Endruu, koji su posećivali Epstinove žurke sa devojkama i ženama prisiljenim na prostituciju. Ni Tramp, ni Klinton, ni Bajden nikad nisu odgovarali za seksualne napade za koje su optuživani.

Umesto da polaže račune, Tramp iznosi „alternativne činjenice”, kako je nekadašnja savetnica Bele kuće Kelien Konvej eufemistički krstila njegove izmišljotine. Alternativnih činjenica drži se i šef Kremlja Vladimir Putin, upravo izjavivši da je Zapad napao njegovu zemlju i da SAD i NATO hoće da „pocepaju” Rusiju, koja se bori za opstanak, a ne za geopolitičke interese. U Putinovoj paralelnoj stvarnosti, Zapad nema druga posla nego da smišlja kako da uništi Rusiju, kao što u Trampovoj paralelnoj stvarnosti mediji, demokrate i duboka država misle samo o tome kako da njemu napakoste.

Putin i ruski zvaničnici i generali neće odgovarati za ubijanje ukrajinskih civila i razaranje Ukrajine, kao što ni Džordž Buš i funkcioneri njegove vlade i armije nisu odgovarali za ubijanje iračkih civila i razaranje Iraka, koji sutra obeležava 20 godina od početka američke invazije. Haška pravda je samo za jugoslovenske narode, Afrikance i eventualno talibane. 

Bivši predsednik SAD: Možda me uhapse u utorak

Bivši predsednik SAD Donald Tramp rekao je juče da bi, nakon „ilegalnih curenja informacija” moglo da se desi da bude uhapšen u utorak, i pritom je pozvao svoje pristalice na protest.

Tramp je u postovima na njegovoj društvenoj mreži „Društvena istina” aludirao na izveštaje da bi uskoro mogao da se suoči sa kriminalnim optužbama u Njujorku, povezanim sa davanjem novca zvezdi filmova za odrasle Stormi Danijels u zamenu za njeno ćutanje, preneo je En-Bi-Si njuz. Tramp nije rekao da li ga je informisao neko od pripadnika zakona reda o nadolazećoj optužnici.