Глумом је бранио рањиву осећајност

Тешко ми је да о глумцу Танасију Узуновићу говорим у прошлом времену, јер ми речи отима сазнање да он никад више неће проћи овом сценом коју је толико волео и тако мајсторски њоме владао. Задржавам сузе, да у нечему не претерам, јер знам колико је био осетљива жица, ништа му не би промакло.

Вида Огњеновић, драмска ауторка и редитељка, овим речима опростила се јуче од глумца Танасија Узуновића (1942–2023) у националном театру. Комеморативном скупу поводом смрти овог особеног уметника, првака ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, присуствовали су чланови његове породице, пријатељи, колеге, поклоници његове глуме. Танасије Узуновић сахрањен је јуче у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Узуновић је преминуо 10. марта у 81. години на Клиници за ургентну медицину ВМА у Београду.

– Био је необична, самосвојна појава, оштар, жустар, праведан и глумац до последње ћелије. Није био опште глумачко место, а још мање шаблонска кутија устајалог градског шарма, по коме се све може, а ништа не мора. Није подносио просечност ни улизиштво, гадио се дволичног понашања, презирао неискрено пријатељство. Уздржану, безличну глуму сматрао је увредом глумачке части. Вођен својом карактерном чистотом, силовитим даром и осећањем за правду, држао је своје глумачке очи стално широм отворене, али изван сваког зла, како је говорио песник. И остао је до задњег дана у животу, а надаље ће у нашем сећању бити наш необични, витални, жустри, а нежни Таса, за кога је глума у ствари била самоодбрана. Њоме је бранио и одбранио своју велику, рањиву осећајност и свиху хуману чистоту детета. Глумио је страсно, сумануто, лудо се предајући до самозаборава – казала је Вида Огњеновић.

На матичној сцени националног театра Танасије Узуновић је последњу улогу, лик Зарије Вучића, једног од карактерних јунака дуговечне „Велике драме” Синише Ковачевића, одиграо 19. јануара.

– Тасо, брате и пријатељу, хвала ти на свему. На Зарији Вучићу и многим другим улогама. Ако ће нечије место бити упражњено, то ће бити твоје. Мој господине Узуновићу, човек се господством рађа. Хвала ти за сваку пробу и снимајући дан где си долазио апсолутно спреман. Хвала на искреној бризи за развој младих колега, које они често нису ни били свесни. Други су спавали под твојим кровом док си се ти бескућио. Таленат је увек сам, осредњост и медиокритети траже групу. Нека ти бог да рајско насеље: заслужио си га. Нека ти зацели ожиљке на души које носиш, праштај и спавај брате с миром – рекао је Синиша Ковачевић.

– Нисмо још ни закорачили у свет позоришта, већ на самом прагу дочекао нас је раширених руку, са великим осмехом, целу нашу класу – присећао се глумац Хаџи Ненад Маричић опраштајући се од драгог Танасија Узуновића.

– Био је присутан још на факултету, од припрема представе „Комендијаши”. Занимао се. Пружао нам је подршку. Веома му се допала тема старе српске комедије из 19 века. Када се завршила премијера, добро се сећам места и тренутка када ми је рекао: „Бићу уз тебе увек, када год ти нешто затреба, знај: ту сам, али будеш ли се уобразио…” И ето, било је заиста тако, до последњег дана био је ту. Била је то природа Титана који жели да својом снагом учини све око себе бољим. Толико бих могао сада да причам другима о теби, и причаћу док нас има. Пливај, драги Тасо, у мору обасјаном вечним сунцем. Нека те Бог помилује у царству своме – казао је Маричић.

Од Танасија Узуновића опростили су се и Светислав Гонцић, Војин Ћетковић, Петар Божовић, Калина Ковачевић, Бојан Кривокапић, Молина Удовички Фотез…