Нормализација односа Београда и Приштине добра за економију

Потписивање споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине отворило би врата ка бољој економској интеграцији и донело би већу стопу раста региону западног Балкана, рекао је пре неколико дана Габријел Ескобар, специјални изасланик САД за западни Балкан.

„Потписивање споразума отвара врата ка бољој економској интеграцији у међународној пословној заједници, тако да регион не буде само шест малих земаља, него велики регион са 20 милиона становника, са 125 милијарди вредном економијом и стопом раста која је готово четири пута већа него код суседа у Италији. То је оно што се може постићи и на шта се ми усредсређујемо”, казао је Ескобар на конференцији за медије у Београду.

Економисти се слажу са његовом оценом, и наводе да је препрека за већу економску интегрисаност политика.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, напомиње да је укидање баријера између држава региона позитивно и да су већ сада створени механизми који то треба да омогуће. Један од њих је Цефта која подразумева бесцаринску трговину између земаља западног Балкана. Цефта је уведена на наговор Европске уније, подсећа он. Даље продубљивање односа значило би да се примени додатак на иницијативу „Отворени Балкан”, нешто што би укинуло нецаринске баријере.

„Проблем са Косовом је што они не поштују правила Цефте и нису део иницијативе за ’Отворени Балкан’. Проблем је њихов статус и они намерно манипулишу тиме. Сећамо се да су уводили царину и забрањивали куповину наше робе, стављали разне препреке. То је нека врста притиска да их признамо као државу. Косово је спремно на све интеграције, али као држава Косово. Из неких ирационалних разлога БиХ и Црна Гора избегавају да подрже ’Отворени Балкан’. Економска сарадња са регионом за нас је важна, јер смо економски развијенији и имамо суфицит у трговини”, каже Арсић.

Подсећа да се све земље региона суочавају са недостатком радне снаге због емиграције. Ако би се олакшао проток људи то би било добро и за стране инвеститоре. Све ове земље у региону су релативно мале, а регион већи од свих појединачно.

Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либека (Либертаријански клуб), наводи да је потпуно јасно да економске интеграције поспешују привредни раст. То је идеја на којој почива економска интеграција Европске уније.

„Уколико би тржишта земаља или ентитета на западном Балкану уклонила постојеће баријере које успоравају проток људи, робе и капитала преко границе то би свакако утицало на убрзање економског раста. Повећала би се трговина у оквиру самог региона, а такав регион био би интересантнији страним инвеститорима. Већ сада постоје проблеми на тржишту радне снаге и када би велики улагач дошао у неку од ових околних земаља имао би проблема да нађе раднике због исељавања у западну Европу. Једна од могућности да се тај проблем смањи је уклањање царинских баријера које би омогућиле да неко живи у једној земљи, а ради у другој. Као што неко живи у Немачкој, а ради у Француској или Швајцарској”, објашњава Гајић.

Додаје да је јако тешко рећи какви би били ефекти тога по економски раст, јер већ сада постоји Цефта, али би свакако постојали.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, напомиње да је све што је Ескобар рекао апсолутно тачно и да то знају председници држава и државица у региону и без њега. Али из својих, политичких, разлога се тога не придржавају.

„Као и појединац, тако и мала држава не значи много. Више земаља, колике год биле, добит је за све појединачно. Ми врло често на овом Балкану сами себи пуцамо у ногу”, каже Савић.