„Гусар” обележио век Балета Народног позоришта

Сто година балета Народно позориште у Београду обележава вечерас премијерним извођењем трочинке „Гусар” у кореографији руског уметника Бахрама Јулдашева и на музику Адолфа Адама. Екслузивни балетски спектакл изведен је у грандиозној сценографији Олге Ђурђевић, под диригентском палицом Ане Зоране Брајовић, а насловну улогу као гусар Конрад одиграо је Хозе Иглесиас, док је као Медора наступила Софија Матјушескаја, а Теодора Спасић као Гулнара.

Први пут на нашој сцени, ово дело изведено у интегралној верзији је једна од грандиозних балетских продукција 19. века, због чега представља велики подухват ансамбла Балета Народног позоришта, оценила је директорка балета Ана Павловић која је пре извођења поздравила са сцене публику.

„Честитам Балету нашег Народног позоришта наших наредних успешних сто година”, поручила је позната балерина са сцене. Прослава јубилеја на премијер је окупила значајне званице, међу којима су били и министарка културе Маја Гојковић, представници амбасада у Београду, познати уметници и други ствараоци.

„Ансамбл Балета Народног позоришта оставља трајни допринос српској култури, представљајући публици балетске класике који су неизоставни део европског културног наслеђа. Поред неговања традиције класичног балета, балетски репертоар је препознатљив, кроз своју историју, по аутентичним праизведбама домаћих кореографа и композитора, као и савременим плесним делима који су уграђени у темеље уметничке игре у Србији”, рекао је новинарима управник Народног позоришта Светислав Гонцић.

Иначе, прва целовечерња балетска представа, једночинке „Шехерзада” и „Силфиде” премијерно су изведене на овај дан 1923. године, због чега се тај датум сматра почетком позоришног балета у Србији. У првом периоду постављане су класичне балетске поредставе као „Копелија” (1924), „Лабодуво језеро (1926) и „Жизела” (1926) које су и данас, с повременим паузама, део репортоара Народног позоришта. После Другог светског рата балет је код нас имао интензиван развој. Тај развој се подудара са уметничким развојем Димитрија Парлића, балетана, а потом и главног кореографа и редитеља балетског ансамбла коме је оставио свој печат. Свој допринос дали су и Маргарита Фроман са поставком „Охридске легенде”, Пиа и Пино Млакар са балетом „Ђаво на селу”, Вера Костић са многим поставкама, а у наредном деценијама и Лидија Пилипенко, Владимир Логунов, касније Константин Костјуков и други.

„Балет Народног позоришта имао је своје успоне и падове, али је преживео захваљујући изузетним уметницима”, поручила је Ана Павловић синоћ.

У музичком и кореографском смислу, објаснила еј за наш сајт,балет  „Гусар”је веома колотритан, сматра се „балетским гигантом” у ком улчествује много протагониста.

Прва реприза биће изведена 23. марта.