НАЦИОНАЛИСТИ ИЛИ ФАШИСТИ

Јуче и прекјуче штампа је пуна текстова о сукобу неонацистичке организације "Национални строј" и антифашистичког грађанског скупа у Новом Саду, као и о расправи која је том догађају посвећена прекјуче у Скупштини. Извештаји су у бити мање-више свуда слични.

"Правда" је, међутим, објавила разговор са Гораном Давидовићем, вођом поменутог "Строја". Обављен је у затвору. (Изгледа да поједине новине саговорнике све чешће налазе иза решетака.) Између осталог рекао је да су антифашисти "... по налогу Чанка понели камење које су по јеврејском обичају хтели да оставе на Споменик жртвама рације. Али, те каменице биле су намењене нама". Чињеницу да је један од његових колону антифашиста поздравио уздигнутом руком (нацистичким поздравом), Давидовић је прокоментарисао тако што је рекао да је за то чуо од једног од инспектора који га је испитивао. "По ономе што сам досад сазнао, ради се о једном члану Чединог ЛДП-а из Бачког Јарка, који је био убачен да провоцира." Јер, објаснио је, било је договорено да се колона поздравља само са три прста.

Томислав Николић, потпредседник Радикалне странке, рекао је, како преноси "Блиц", да скуп "Националног строја" нису фашисти "већ деца од двадесетак година која никад нису починила акт фашизма".

Исте новине објавиле су јуче да су током поподнева, прекјуче, у Булевару Арсенија Чарнојевића у Београду исцртани кукасти крстови.

Да ли је људско биће које има двадесет година дете или није дете, такође може бити предмет расправе посланика наше скупштине. Зашто да не? Можда треба изменити окоштале и превазиђене одреднице из давне прошлости до које године је ко дете, одрастао човек и старац. Па ако је неко још дете у двадесетој, онда би старац могао бити већ у стотој.

Ова, дакле, деца "никад нису починила акт фашизма"? То је вероватно тачно. Да није, не би такву тврдњу изрекао један озбиљан српски посланик. Ни поменути овде Давидовић није осуђен на годину дана због фашизма већ због "инцидента" на новосадском филозофском факултету који има везе са распиривањем мржње, чини ми се.

И Давидовић тврди да није фашиста. У разговору за "Правду" крајем минулог месеца, изјавио је да се не ради "ни о каквом неонацистичком маршу, како су га погрдно и увредљиво назвали поједини медији који упорно пљују и подвргавају руглу све што је српско". Без обзира на националност, добродошли су сви "којима је Србија на срцу", рекао је.

Такође је том приликом изјавио да му је надимак наметнут од његових противника. Он је, другим речима, српски националиста. А таквих, односно који се тако изјашњавају, има тушта и тма али их нико (осим ретко кад) не назива фашистима. Па у чему је онда разлика између "стројаша" и, на пример, радикала? Или између њих и Странке српског јединства, или Народне странке... итд? То би ваљало јавно и недвосмислено утврдити.

На сајту српских националсоцијалиста могу се, између осталог, прочитати њихових десет заповести од којих две гласе: "7. Ударите непријатеља више од један пут. Када вам неко одузме ваша права, запамтите да се против таквог можете борити једино физички! 8. Немојте бити тек антисемитски нитков, већ проучавајте непријатеља и будите опрезни са светским медијима, јер су они одавно у јеврејским рукама!"

Творац овог сочиненија на интернету је написао: "Овде ћу постављати текстове које би сваки националсоцијалиста и расно свијесни националиста требао прочитати."

Па следи "литература" која се са овог сајта може (бесплатно) "скинути": "Мајн кампф, комплетан – верзија са воденим жигом (свастика); Националсоцијализам – Биолошки поглед на свет"; Расна хигијена и популациона политика националсоцијалистичке државе; Рудолф Хес (1894–1987); Апсурди и парадокси демократије; Ционизам и Трећи рајх; Религија националсоцијализма; Разлике међу расама; Аријевске подрасе: Распрострањеност и карактеристике; Пропадање гена западњака; Протоколи сионских мудраца; Српски народ у канџама Јевреја; Да ли се холокауст заиста догодио?; Моја одбрана – Др Радован Караџић; Генерал Младић – Љиљана Булатовић..."

На овом највећем фашистичком сајту (где своје место имају и хрватски фашисти) сви учесници форума (који се обавезно ките познатим симболима ове идеологије па не можете посумњати ко су), здушно подржавају "Национални строј". (Али, и Његоша, Марка Миљанова, Завештање Стефана Немање...)

На блогу (интернет дневнику) Горана Давидовића, истини за вољу, нема таквих ознака, нити се може прочитати да се отворено залаже за фашизам. (Као Мусолинијева унука у Италији, љубио је дека.)