Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЗСО оста­је пр­ви услов за европ­ски пред­лог

У Охри­ду је на­гла­ше­но да се са­мо­у­пра­ва за Ср­бе мо­ра спро­ве­сти „у скла­ду са ре­ле­вант­ним прет­ход­ним спо­ра­зу­ми­ма из ди­ја­ло­га”, а не по­ми­њу се ни устав, ни устав­ни суд При­шти­не, ка­же Сте­фан Сур­лић
ЗСО оста­је пр­ви услов за европ­ски пред­лог
На уда­ру опо­зи­ци­је у При­шти­ни: Ал­бин Кур­ти (Фо­то АП/Franc Zhur­da)

Де­сет го­ди­на оп­струк­ци­ја При­шти­не уз пре­ћут­ну по­др­шку Европ­ске уни­је, ко­ја се пра­ви­ла сле­па и глу­ва за спо­ра­зу­ме чи­ји је га­рант, али и кон­стант­ни при­ти­сци да Бе­о­град при­хва­ти „ре­ал­ност” и од­у­ста­не од Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма, ни­су уро­ди­ли пло­дом. Упр­кос при­ти­сци­ма и отво­ре­ним прет­ња­ма, пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић је ус­пео да на „сво­јим пле­ћи­ма” из­не­се За­јед­ни­цу срп­ских оп­шти­на ко­ја је по­ста­ла глав­ни услов да би мо­гло да се раз­го­ва­ра о европ­ском пла­ну за Ко­смет. Уз то је за­пад­ном де­лу ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це ја­сно ста­вио до зна­ња ко­је су „цр­ве­не ли­ни­је” ко­је Ср­би­ја не­ће да пре­ђе.

Пу­них 12 са­ти за­пад­ни део ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це се тру­дио да сло­ми Ву­чи­ћа и при­во­ли га да пот­пи­ше спо­ра­зум и да на тај на­чин, по­сред­но, по стра­ни ста­ви глав­ну прав­ну за­шти­ту за Ср­бе на Ко­сме­ту. Ка­да то ниje успеo, да би сачуваo ди­пло­мат­ски образ, прихватиo je да ЗСО мо­ра да се фор­ми­ра чи­ме је од­го­вор­ност за спо­ра­зум пре­ба­че­на на При­шти­ну, али и Ва­шинг­тон, Бер­лин и Бри­сел. И по­сле до­го­во­ра у Охри­ду осни­ва­ње ЗСО оста­ло је при­о­ри­тет­но пи­та­ње. Пред­сед­ник Ву­чић на­во­ди ка­ко су те­кли раз­го­во­ри у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји на те­му ЗСО.

„Кур­ти се по­ја­вио и ре­као има­мо Ах­ти­са­ри­јев план, нас то не за­ни­ма, ми то ни­смо усво­ји­ли, то ни­је део про­це­са ди­ја­ло­га. Кур­ти је из­нео сво­ја три сту­ба и то ни­је при­хва­ће­но. Ја сам ре­као ни­је про­блем, мо­гу са­мо да одем и он­да не­ма сми­сла све. Ов­де има­те пот­пи­се на че­ти­ри спо­ра­зу­ма, они се ти­чу ЗСО”, по­ру­чио је Ву­чић. До­дао је да је су­шти­на по­сто­ја­ња срп­ске за­јед­ни­це на Ко­сме­ту да у за­јед­ни­цу бу­ду укљу­че­ни Ср­би и се­вер­но и ју­жно од Ибра. „За­што је ЗСО ва­жна за срп­ски на­род? Сви љу­ди ко­ји жи­ве ју­жно од Ибра, жи­ве као у ге­ту. Не­ма­ју ни­ка­кав ин­сти­ту­ци­о­нал­ни оквир. Сви са­мо че­ка­ју да се до­че­па­ју Се­вер­не Ми­тро­ви­це. На­ма је ЗСО по­тре­бан сву­да где Ср­би жи­ве, али на­рав­но мно­го ви­ше на ју­гу не­го на се­ве­ру. Ти­ме ће Ср­би до­би­ти ин­сти­ту­ци­о­нал­ни оквир и скуп­шти­ну, пред­сед­ни­ка ко­ји ће ко­му­ни­ци­ра­ти и са цен­трал­ним вла­сти­ма. Шта год ви при­ча­ли, али ово је оно што је за нас ва­жно”, ка­зао је Ву­чић.

Бив­ши ди­пло­ма­та Зо­ран Ми­ли­во­је­вић ис­та­као је да је ди­ја­лог у Охри­ду, ка­да је реч о Бе­о­гра­ду, био раз­го­вор о евро­ин­те­гра­ци­ја­ма Ср­би­је у скла­ду са пре­го­ва­рач­ким окви­ром, и до­дао да ЗСО са­да има при­о­ри­тет, као и да ни­је би­ло ре­чи о ста­ту­сним пи­та­њи­ма. „Да­кле, ово је пре све­га раз­го­вор о евро­ин­те­гра­ци­ја­ма Ср­би­је у скла­ду са пре­го­ва­рач­ким окви­ром и у скла­ду са по­гла­вљем 35. Ту тре­ба би­ти крај­ње пре­ци­зан и у оном де­лу у ко­јем ми има­мо оба­ве­зе у то­ме, а то је прав­но оба­ве­зу­ју­ћи спо­ра­зум и нор­ма­ли­за­ци­ја од­но­са на ре­ла­ци­ји Бе­о­град–При­шти­на. То је у ства­ри по­че­так пра­вих раз­го­во­ра о том прав­но­о­ба­ве­зу­ју­ћем спо­ра­зу­му, та­ко тре­ба ово де­фи­ни­са­ти”, ка­же Ми­ли­во­је­вић. До­да­је да је дру­га ва­жна ствар чи­ње­ни­ца да ни­је би­ло ре­чи о ста­ту­сним пи­та­њи­ма.

„Не­ма ни­ка­кве про­ме­не у ста­ту­сном сми­слу и Ср­би­ја ни­је пре­у­зе­ла ни­ка­кве оба­ве­зе у том по­гле­ду. Оста­је све оно што је ре­ле­вант­но и за по­ло­жај КиМ и у по­гле­ду Уста­ва Ср­би­је и у по­гле­ду Ре­зо­лу­ци­је 1244”, оце­њу­је Ми­ли­во­је­вић. Тре­ћа ствар је, на­во­ди, да је пи­та­ње ЗСО по­ста­ло при­о­ри­тет­но и да се осла­ња на оно што је ра­ни­је до­го­во­ре­но, вр­ло пре­ци­зно, да­кле на спо­ра­зу­ме из 2013. и 2015. го­ди­не. „У су­шти­ни го­во­ри­мо о пре­го­ва­рач­ком про­це­су Ср­би­је и о мо­гућ­но­сти на­прет­ка у том про­це­су, и раз­го­во­ру о пи­та­њи­ма ко­ја су у функ­ци­ји тог на­прет­ка, а то је пи­та­ње нор­ма­ли­за­ци­је од­но­са на ре­ла­ци­ји Бе­о­град–При­шти­на. Иде­мо у су­срет прав­но­о­ба­ве­зу­ју­ћем спо­ра­зу­му. Овај пред­лог ЕУ тре­ба раз­у­ме­ти као пред­лог за осно­ву тог спо­ра­зу­ма и то је су­шти­на тог пред­ло­га. Сад се раз­го­ва­ра­ло о еле­мен­ти­ма тог спо­ра­зу­ма, при че­му је за ње­го­ву пу­ну при­ме­ну и пу­ну ве­ри­фи­ка­ци­ју по­треб­на са­гла­сност две стра­не”, на­по­ми­ње Ми­ли­во­је­вић.

До­цент на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка у Бе­о­гра­ду Сте­фан Сур­лић ка­же да до­го­вор ко­ји је по­стиг­нут у Охри­ду об­зна­њу­је две кључ­не но­ви­не. Пр­ва је да се две стра­не оба­ве­зу­ју да ће по­што­ва­ти све чла­но­ве до­ку­мен­та од 10 та­ча­ка, ко­ји је уса­гла­шен у Бри­се­лу, као и анек­са ко­ји пред­ста­вља пр­ву фа­зу спро­во­ђе­ња кров­ног спо­ра­зу­ма. „Из то­га је про­ис­те­као и но­ви пре­го­ва­рач­ки оквир за Ср­би­ју у про­це­су при­сту­па­ња Европ­ској уни­ји, бу­ду­ћи да ће ’по­сред­ник ЕУ од­мах на­кон усва­ја­ња спо­ра­зу­ма и овог анек­са за­по­че­ти про­цес из­ме­не ме­ри­ла за По­гла­вље 35 за Ср­би­ју ка­ко би се од­ра­зи­ло и на но­ве оба­ве­зе Ср­би­је ко­је про­ис­ти­чу из спо­ра­зу­ма и овог анек­са’. Спро­во­ђе­ње ’европ­ског пред­ло­га’ или спо­ра­зу­ма ће се вр­ши­ти етап­но, ве­ро­ват­но у ве­ћем бро­ју анек­са по­пут овог по­стиг­ну­тог у Охри­ду”, на­во­ди Сур­лић.

Дру­га нај­зна­чај­ни­ја по­сле­ди­ца овог анек­са је оба­ве­за При­шти­не да при­ме­ни ЗСО, од­но­сно члан 7. „европ­ског пред­ло­га” или фор­мал­но на­зва­ног „Спо­ра­зум о пу­ту ка нор­ма­ли­за­ци­ји од­но­са”. У усво­је­ном анек­су у Охри­ду се на­во­ди да „Ко­со­во од­мах по­кре­ће пре­го­во­ре у окви­ру ди­ја­ло­га уз по­сре­до­ва­ње ЕУ о ус­по­ста­вља­њу спе­ци­фич­них аран­жма­на и га­ран­ци­ја за обез­бе­ђи­ва­ње од­го­ва­ра­ју­ћег ни­воа са­мо­у­пра­вља­ња за срп­ску за­јед­ни­цу на Ко­со­ву, у скла­ду са ре­ле­вант­ним прет­ход­ним спо­ра­зу­ми­ма из ди­ја­ло­га ко­је је од­ре­дио по­сред­ник ЕУ”. „Иако се ве­ро­ват­но због од­би­ја­ња При­шти­не екс­пли­цит­но не по­ми­ње ЗСО, ја­сно је на­гла­ше­но да се об­лик са­мо­у­пра­вља­ња за Ср­бе на Ко­со­ву мо­ра спро­ве­сти ’у скла­ду са ре­ле­вант­ним прет­ход­ним спо­ра­зу­ми­ма из ди­ја­ло­га’, што укљу­чу­је до­ку­мен­те из 2013. и 2015. го­ди­не. До­дат­но ниг­де се не по­ми­ње устав Ко­со­ва ни­ти пре­су­да устав­ног су­да у При­шти­ни, на че­му је Кур­ти ин­си­сти­рао свих ових ме­се­ци”, ис­ти­че Сур­лић.

Ко­смет­ска опо­зи­ци­ја тра­жи Кур­ти­је­ву остав­ку

Опо­зи­ци­о­не пар­ти­је на Ко­сме­ту оштро су кри­ти­ко­ва­ле Ал­би­на Кур­ти­ја због спо­ра­зу­ма из Охри­да, на­во­де­ћи да су из­не­ве­ре­на оче­ки­ва­ња ко­смет­ских Ал­ба­на­ца. Је­дан од во­ђа опо­зи­ци­је Фат­мир Љи­мај за­тра­жио је остав­ку пре­ми­је­ра. „Кур­ти ће би­ти упам­ћен и од­го­во­ран за удво­стру­че­ње те­ре­та оба­ве­за др­жа­ве Ко­со­во”, по­ру­чио је Љи­мај у об­ја­ви на „Феј­сбу­ку”. Сма­тра да је до­го­вор ко­ји је по­стиг­нут за­пра­во ре­зул­тат дво­го­ди­шње „об­ма­њу­ју­ће и по­пу­ли­стич­ке по­ли­ти­ке”. На­гла­ша­ва да је од спо­ра­зу­ма о уза­јам­ном при­зна­њу, Ко­со­во за­вр­ши­ло са спо­ра­зу­мом без при­зна­ња и са За­јед­ни­цом. А бив­ши глав­ни пре­го­ва­рач у ди­ја­ло­гу са Бе­о­гра­дом Еди­та Та­хи­ри из­ја­ви­ла је да је Кур­ти при­хва­тио спо­ра­зум без при­зна­ња не­за­ви­сно­сти, са ЗСО и ауто­но­ми­јом за Ср­бе на Ко­сме­ту. Она је на „Феј­сбу­ку” на­ве­ла да по­сла­ни­ци у скуп­шти­ни Ко­со­ва не би тре­ба­ло да гла­са­ју за „ка­пи­ту­ла­ци­ју Ко­со­ва”. „Кур­ти је исто­риј­ски и стра­те­шки из­не­ве­рио Ко­со­во за сто­лом. При­хва­тио спо­ра­зум о не­при­зна­ва­њу са Ср­би­јом, уз ЗСО и ауто­но­ми­ју за срп­ску ма­њи­ну. Скуп­шти­на Ко­со­ва и по­сла­ни­ци мо­ра­ју да ис­пра­ве овај исто­риј­ски не­у­спех та­ко што не­ће одо­бри­ти овај спо­ра­зум и не­ће до­зво­ли­ти ову ка­пи­ту­ла­ци­ју Ко­со­ва пред Ср­би­јом, већ да спро­ве­де­мо ка­пи­ту­ла­ци­ју Ср­би­је у Ку­ма­но­ву 1999. го­ди­не”, ре­кла је Та­хи­ри­је­ва.

Бо­рељ: До­го­вор ће би­ти ин­те­грал­ни део европ­ског пу­та

Ви­со­ки пред­став­ник за спољ­ну и без­бед­но­сну по­ли­ти­ку ЕУ Ђу­зеп Бо­рељ из­ја­вио је да ће до­го­вор по­стиг­нут у Охри­ду би­ти ин­те­грал­ни део европ­ског пу­та Ср­би­је и тзв. Ко­со­ва. „По­сле ду­гих раз­го­во­ра од 12 са­ти ус­пе­ли смо да на­ђе­мо до­го­вор ко­ји ће би­ти ин­те­грал­ни део европ­ског пу­та Ко­со­ва и Ср­би­је”, ре­као је Бо­рељ до­ла­зе­ћи на са­ста­нак ми­ни­ста­ра спољ­них по­сло­ва ЕУ ко­ји је ју­че одр­жан у Бри­се­лу. До­дао је да ће до­ку­мент би­ти део пре­го­ва­рач­ких по­гла­вља уни­је са Ср­би­јом, као и да ће би­ти део усло­ва ко­је тре­ба да ис­пу­ни При­шти­на.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.