ЗСО остаје први услов за европски предлог
Десет година опструкција Приштине уз прећутну подршку Европске уније, која се правила слепа и глува за споразуме чији је гарант, али и константни притисци да Београд прихвати „реалност” и одустане од Бриселског споразума, нису уродили плодом. Упркос притисцима и отвореним претњама, председник Србије Александар Вучић је успео да на „својим плећима” изнесе Заједницу српских општина која је постала главни услов да би могло да се разговара о европском плану за Космет. Уз то је западном делу међународне заједнице јасно ставио до знања које су „црвене линије” које Србија неће да пређе.
Пуних 12 сати западни део међународне заједнице се трудио да сломи Вучића и приволи га да потпише споразум и да на тај начин, посредно, по страни стави главну правну заштиту за Србе на Космету. Када то ниje успеo, да би сачуваo дипломатски образ, прихватиo je да ЗСО мора да се формира чиме је одговорност за споразум пребачена на Приштину, али и Вашингтон, Берлин и Брисел. И после договора у Охриду оснивање ЗСО остало је приоритетно питање. Председник Вучић наводи како су текли разговори у Северној Македонији на тему ЗСО.
„Курти се појавио и рекао имамо Ахтисаријев план, нас то не занима, ми то нисмо усвојили, то није део процеса дијалога. Курти је изнео своја три стуба и то није прихваћено. Ја сам рекао није проблем, могу само да одем и онда нема смисла све. Овде имате потписе на четири споразума, они се тичу ЗСО”, поручио је Вучић. Додао је да је суштина постојања српске заједнице на Космету да у заједницу буду укључени Срби и северно и јужно од Ибра. „Зашто је ЗСО важна за српски народ? Сви људи који живе јужно од Ибра, живе као у гету. Немају никакав институционални оквир. Сви само чекају да се дочепају Северне Митровице. Нама је ЗСО потребан свуда где Срби живе, али наравно много више на југу него на северу. Тиме ће Срби добити институционални оквир и скупштину, председника који ће комуницирати и са централним властима. Шта год ви причали, али ово је оно што је за нас важно”, казао је Вучић.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић истакао је да је дијалог у Охриду, када је реч о Београду, био разговор о евроинтеграцијама Србије у складу са преговарачким оквиром, и додао да ЗСО сада има приоритет, као и да није било речи о статусним питањима. „Дакле, ово је пре свега разговор о евроинтеграцијама Србије у складу са преговарачким оквиром и у складу са поглављем 35. Ту треба бити крајње прецизан и у оном делу у којем ми имамо обавезе у томе, а то је правно обавезујући споразум и нормализација односа на релацији Београд–Приштина. То је у ствари почетак правих разговора о том правнообавезујућем споразуму, тако треба ово дефинисати”, каже Миливојевић. Додаје да је друга важна ствар чињеница да није било речи о статусним питањима.
„Нема никакве промене у статусном смислу и Србија није преузела никакве обавезе у том погледу. Остаје све оно што је релевантно и за положај КиМ и у погледу Устава Србије и у погледу Резолуције 1244”, оцењује Миливојевић. Трећа ствар је, наводи, да је питање ЗСО постало приоритетно и да се ослања на оно што је раније договорено, врло прецизно, дакле на споразуме из 2013. и 2015. године. „У суштини говоримо о преговарачком процесу Србије и о могућности напретка у том процесу, и разговору о питањима која су у функцији тог напретка, а то је питање нормализације односа на релацији Београд–Приштина. Идемо у сусрет правнообавезујућем споразуму. Овај предлог ЕУ треба разумети као предлог за основу тог споразума и то је суштина тог предлога. Сад се разговарало о елементима тог споразума, при чему је за његову пуну примену и пуну верификацију потребна сагласност две стране”, напомиње Миливојевић.
Доцент на Факултету политичких наука у Београду Стефан Сурлић каже да договор који је постигнут у Охриду обзнањује две кључне новине. Прва је да се две стране обавезују да ће поштовати све чланове документа од 10 тачака, који је усаглашен у Бриселу, као и анекса који представља прву фазу спровођења кровног споразума. „Из тога је проистекао и нови преговарачки оквир за Србију у процесу приступања Европској унији, будући да ће ’посредник ЕУ одмах након усвајања споразума и овог анекса започети процес измене мерила за Поглавље 35 за Србију како би се одразило и на нове обавезе Србије које проистичу из споразума и овог анекса’. Спровођење ’европског предлога’ или споразума ће се вршити етапно, вероватно у већем броју анекса попут овог постигнутог у Охриду”, наводи Сурлић.
Друга најзначајнија последица овог анекса је обавеза Приштине да примени ЗСО, односно члан 7. „европског предлога” или формално названог „Споразум о путу ка нормализацији односа”. У усвојеном анексу у Охриду се наводи да „Косово одмах покреће преговоре у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ о успостављању специфичних аранжмана и гаранција за обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправљања за српску заједницу на Косову, у складу са релевантним претходним споразумима из дијалога које је одредио посредник ЕУ”. „Иако се вероватно због одбијања Приштине експлицитно не помиње ЗСО, јасно је наглашено да се облик самоуправљања за Србе на Косову мора спровести ’у складу са релевантним претходним споразумима из дијалога’, што укључује документе из 2013. и 2015. године. Додатно нигде се не помиње устав Косова нити пресуда уставног суда у Приштини, на чему је Курти инсистирао свих ових месеци”, истиче Сурлић.
Косметска опозиција тражи Куртијеву оставку
Опозиционе партије на Космету оштро су критиковале Албина Куртија због споразума из Охрида, наводећи да су изневерена очекивања косметских Албанаца. Један од вођа опозиције Фатмир Љимај затражио је оставку премијера. „Курти ће бити упамћен и одговоран за удвостручење терета обавеза државе Косово”, поручио је Љимај у објави на „Фејсбуку”. Сматра да је договор који је постигнут заправо резултат двогодишње „обмањујуће и популистичке политике”. Наглашава да је од споразума о узајамном признању, Косово завршило са споразумом без признања и са Заједницом. А бивши главни преговарач у дијалогу са Београдом Едита Тахири изјавила је да је Курти прихватио споразум без признања независности, са ЗСО и аутономијом за Србе на Космету. Она је на „Фејсбуку” навела да посланици у скупштини Косова не би требало да гласају за „капитулацију Косова”. „Курти је историјски и стратешки изневерио Косово за столом. Прихватио споразум о непризнавању са Србијом, уз ЗСО и аутономију за српску мањину. Скупштина Косова и посланици морају да исправе овај историјски неуспех тако што неће одобрити овај споразум и неће дозволити ову капитулацију Косова пред Србијом, већ да спроведемо капитулацију Србије у Куманову 1999. године”, рекла је Тахиријева.
Борељ: Договор ће бити интегрални део европског пута
Високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Ђузеп Борељ изјавио је да ће договор постигнут у Охриду бити интегрални део европског пута Србије и тзв. Косова. „После дугих разговора од 12 сати успели смо да нађемо договор који ће бити интегрални део европског пута Косова и Србије”, рекао је Борељ долазећи на састанак министара спољних послова ЕУ који је јуче одржан у Бриселу. Додао је да ће документ бити део преговарачких поглавља уније са Србијом, као и да ће бити део услова које треба да испуни Приштина.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


