ZSO ostaje prvi uslov za evropski predlog
Deset godina opstrukcija Prištine uz prećutnu podršku Evropske unije, koja se pravila slepa i gluva za sporazume čiji je garant, ali i konstantni pritisci da Beograd prihvati „realnost” i odustane od Briselskog sporazuma, nisu urodili plodom. Uprkos pritiscima i otvorenim pretnjama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uspeo da na „svojim plećima” iznese Zajednicu srpskih opština koja je postala glavni uslov da bi moglo da se razgovara o evropskom planu za Kosmet. Uz to je zapadnom delu međunarodne zajednice jasno stavio do znanja koje su „crvene linije” koje Srbija neće da pređe.
Punih 12 sati zapadni deo međunarodne zajednice se trudio da slomi Vučića i privoli ga da potpiše sporazum i da na taj način, posredno, po strani stavi glavnu pravnu zaštitu za Srbe na Kosmetu. Kada to nije uspeo, da bi sačuvao diplomatski obraz, prihvatio je da ZSO mora da se formira čime je odgovornost za sporazum prebačena na Prištinu, ali i Vašington, Berlin i Brisel. I posle dogovora u Ohridu osnivanje ZSO ostalo je prioritetno pitanje. Predsednik Vučić navodi kako su tekli razgovori u Severnoj Makedoniji na temu ZSO.
„Kurti se pojavio i rekao imamo Ahtisarijev plan, nas to ne zanima, mi to nismo usvojili, to nije deo procesa dijaloga. Kurti je izneo svoja tri stuba i to nije prihvaćeno. Ja sam rekao nije problem, mogu samo da odem i onda nema smisla sve. Ovde imate potpise na četiri sporazuma, oni se tiču ZSO”, poručio je Vučić. Dodao je da je suština postojanja srpske zajednice na Kosmetu da u zajednicu budu uključeni Srbi i severno i južno od Ibra. „Zašto je ZSO važna za srpski narod? Svi ljudi koji žive južno od Ibra, žive kao u getu. Nemaju nikakav institucionalni okvir. Svi samo čekaju da se dočepaju Severne Mitrovice. Nama je ZSO potreban svuda gde Srbi žive, ali naravno mnogo više na jugu nego na severu. Time će Srbi dobiti institucionalni okvir i skupštinu, predsednika koji će komunicirati i sa centralnim vlastima. Šta god vi pričali, ali ovo je ono što je za nas važno”, kazao je Vučić.
Bivši diplomata Zoran Milivojević istakao je da je dijalog u Ohridu, kada je reč o Beogradu, bio razgovor o evrointegracijama Srbije u skladu sa pregovaračkim okvirom, i dodao da ZSO sada ima prioritet, kao i da nije bilo reči o statusnim pitanjima. „Dakle, ovo je pre svega razgovor o evrointegracijama Srbije u skladu sa pregovaračkim okvirom i u skladu sa poglavljem 35. Tu treba biti krajnje precizan i u onom delu u kojem mi imamo obaveze u tome, a to je pravno obavezujući sporazum i normalizacija odnosa na relaciji Beograd–Priština. To je u stvari početak pravih razgovora o tom pravnoobavezujućem sporazumu, tako treba ovo definisati”, kaže Milivojević. Dodaje da je druga važna stvar činjenica da nije bilo reči o statusnim pitanjima.
„Nema nikakve promene u statusnom smislu i Srbija nije preuzela nikakve obaveze u tom pogledu. Ostaje sve ono što je relevantno i za položaj KiM i u pogledu Ustava Srbije i u pogledu Rezolucije 1244”, ocenjuje Milivojević. Treća stvar je, navodi, da je pitanje ZSO postalo prioritetno i da se oslanja na ono što je ranije dogovoreno, vrlo precizno, dakle na sporazume iz 2013. i 2015. godine. „U suštini govorimo o pregovaračkom procesu Srbije i o mogućnosti napretka u tom procesu, i razgovoru o pitanjima koja su u funkciji tog napretka, a to je pitanje normalizacije odnosa na relaciji Beograd–Priština. Idemo u susret pravnoobavezujućem sporazumu. Ovaj predlog EU treba razumeti kao predlog za osnovu tog sporazuma i to je suština tog predloga. Sad se razgovaralo o elementima tog sporazuma, pri čemu je za njegovu punu primenu i punu verifikaciju potrebna saglasnost dve strane”, napominje Milivojević.
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže da dogovor koji je postignut u Ohridu obznanjuje dve ključne novine. Prva je da se dve strane obavezuju da će poštovati sve članove dokumenta od 10 tačaka, koji je usaglašen u Briselu, kao i aneksa koji predstavlja prvu fazu sprovođenja krovnog sporazuma. „Iz toga je proistekao i novi pregovarački okvir za Srbiju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, budući da će ’posrednik EU odmah nakon usvajanja sporazuma i ovog aneksa započeti proces izmene merila za Poglavlje 35 za Srbiju kako bi se odrazilo i na nove obaveze Srbije koje proističu iz sporazuma i ovog aneksa’. Sprovođenje ’evropskog predloga’ ili sporazuma će se vršiti etapno, verovatno u većem broju aneksa poput ovog postignutog u Ohridu”, navodi Surlić.
Druga najznačajnija posledica ovog aneksa je obaveza Prištine da primeni ZSO, odnosno član 7. „evropskog predloga” ili formalno nazvanog „Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa”. U usvojenom aneksu u Ohridu se navodi da „Kosovo odmah pokreće pregovore u okviru dijaloga uz posredovanje EU o uspostavljanju specifičnih aranžmana i garancija za obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga koje je odredio posrednik EU”. „Iako se verovatno zbog odbijanja Prištine eksplicitno ne pominje ZSO, jasno je naglašeno da se oblik samoupravljanja za Srbe na Kosovu mora sprovesti ’u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga’, što uključuje dokumente iz 2013. i 2015. godine. Dodatno nigde se ne pominje ustav Kosova niti presuda ustavnog suda u Prištini, na čemu je Kurti insistirao svih ovih meseci”, ističe Surlić.
Kosmetska opozicija traži Kurtijevu ostavku
Opozicione partije na Kosmetu oštro su kritikovale Albina Kurtija zbog sporazuma iz Ohrida, navodeći da su izneverena očekivanja kosmetskih Albanaca. Jedan od vođa opozicije Fatmir Ljimaj zatražio je ostavku premijera. „Kurti će biti upamćen i odgovoran za udvostručenje tereta obaveza države Kosovo”, poručio je Ljimaj u objavi na „Fejsbuku”. Smatra da je dogovor koji je postignut zapravo rezultat dvogodišnje „obmanjujuće i populističke politike”. Naglašava da je od sporazuma o uzajamnom priznanju, Kosovo završilo sa sporazumom bez priznanja i sa Zajednicom. A bivši glavni pregovarač u dijalogu sa Beogradom Edita Tahiri izjavila je da je Kurti prihvatio sporazum bez priznanja nezavisnosti, sa ZSO i autonomijom za Srbe na Kosmetu. Ona je na „Fejsbuku” navela da poslanici u skupštini Kosova ne bi trebalo da glasaju za „kapitulaciju Kosova”. „Kurti je istorijski i strateški izneverio Kosovo za stolom. Prihvatio sporazum o nepriznavanju sa Srbijom, uz ZSO i autonomiju za srpsku manjinu. Skupština Kosova i poslanici moraju da isprave ovaj istorijski neuspeh tako što neće odobriti ovaj sporazum i neće dozvoliti ovu kapitulaciju Kosova pred Srbijom, već da sprovedemo kapitulaciju Srbije u Kumanovu 1999. godine”, rekla je Tahirijeva.
Borelj: Dogovor će biti integralni deo evropskog puta
Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Đuzep Borelj izjavio je da će dogovor postignut u Ohridu biti integralni deo evropskog puta Srbije i tzv. Kosova. „Posle dugih razgovora od 12 sati uspeli smo da nađemo dogovor koji će biti integralni deo evropskog puta Kosova i Srbije”, rekao je Borelj dolazeći na sastanak ministara spoljnih poslova EU koji je juče održan u Briselu. Dodao je da će dokument biti deo pregovaračkih poglavlja unije sa Srbijom, kao i da će biti deo uslova koje treba da ispuni Priština.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
