Казахстан под будним оком Запада

Од нашег специјалног извештача

Казахстан – Власти у Казахстану посветиле су велику пажњу ванредним парламентарним и локалним изборима, одржаним у недељу, желећи да покажу да је земља чврсто на демократском путу. Ова држава, девета по величини на свету, једна је од највећих произвођача нафте и транзитна рута од Азије према Европи. Поред нафте, а Казахстан, после Руске Федерације, има највећа налазишта „црног злата” у земљама бившег СССР-а – уједно је и највећи произвођач и извозник уранијума на свету и на другом је месту, после Аустралије, по количини развијених резерви ове сировине. Такође је други највећи произвођач хрома.

Дакле, да би се просперирало од оволиког обиља природних ресурса – а у Казахстану се налази 99 од 105 елемената из периодног система – држава мора да буде политички стабилна. Али пре нешто више од годину дана замало је дошло до преврата. На позив председника Касима Жомарта Токајева, покушај пуча спречила је Организација уговора о колективној безбедности (ОДКБ). Казахстански председник одмах је најавио институционалне реформе које се завршавају овим изборима, за које је потрошено 77,3 милиона долара.

Ни датум избора, 19. март, није случајан: у недељу се навршило тачно четири године откако је први председник Нурсултан Назарбајев објавио одлуку да подноси оставку. Удаљавање државе од наслеђа Назарбајева је постепено али неумитно. Симболичан пример је преименовање главног града из Нур-Султана у Астану, а у јануару је првом председнику Казахстана укинута и титула „елбасија” – вође нације. Казахстан је највећа економија у Централној Азији са БДП-ом већим од 170 милијарди долара и највишим БДП-ом по глави становника у региону. Ова држава је до данас увела сву потребну законску регулативу и потписала 49 билатералних и мултилатералних инвестиционих уговора, који гарантују права инвеститора. Властима у Казахстану нарочито су погодовале тржишна ситуација и рекордне цене ове сировине прошле године.

Ипак, Казахстан је због рата у Украјини и санкција Русији под будним оком западних савезника. Од власти се тражи увођење санкција Русији или барем да не дозволе кршење санкција. Међутим, транспорт казахстанске нафте је на „клизавом терену” јер ова централноазијска држава готово потпуно зависна од руских нафтовода. Тренутно чак 94 одсто казахстанске нафте се извози преко Русије, а кључни транспортни правац је нафтовод Тенгиз–Новоросијск, којим управља Каспијски нафтоводни конзорцијум (ЦПЦ), у коме Русија држи скоро четвртину удела. Казахстан је 2022. произвео 84,1 милион тона нафте, што је нешто мање него 2021 (85,7 милиона). Планови за наредне године су амбициозни.

Казахстански министар економије Алибек Куантиров рекао је прошле недеље током састанка са страним новинарима у Астани да ће 2023. производња нафте порасти за више од 10 одсто – на 92,6 милиона тона. Следеће године биће 98,1 милион, 2025 – 103,2 милиона тона. То значи да земља планира да повећа производњу за више од 22 одсто у наредне три године. Осим на повећању производње власти у Казахстану раде и на диверзификацији снабдевања Европе преко алтернативних путева. Пример је нафтовод Баку–Тбилиси–Џејхан (БТЦ), којим ће ускоро почети да тече казахстанска нафта. Као и свугде економска политика Казахстана зависи и од спољне политике. Стога се званична Астана труди да нагласи како ни на који начин не помаже Москви да заобиђе економске санкције. С друге стране, председник Токајев понавља да се територијални интегритет држава мора сачувати. Због тога Казахстан није признао референдуме у четири украјинске области и укључивање тих територија у састав Руске Федерације.

Из Министарства спољних послова наглашавају да су власти у Астани за проналажење дипломатског решења које би зауставило рат у Украјини и да подржавају сваку мировну иницијативу, од почетка Турску, а сада и Кинеску. Казахстан, наравно, покушава да кроз ова тешка времена прође неоштећен. У прошлој години казахстанска економија је порасла за 3,2 одсто у односу на претходну, захваљујући углавном приливу инвестиција и позитивном билансу у спољнотрговинској размени, чему је у великој мери допринела цена сирове нафте. Казахстан је обезбедио одобрење Русије да користи њихову инфраструктуру за испоруку 1,2 милиона тона, а 300.000 тона је почетком марта већ испоручено Немачкој.

Оно што узнемирава европске званичнике је да би Казахстан могао да увози нафту из Русије у количини коју испоручи Европи или да је меша. Власти у Пољској, кроз коју за Немачку тече казахстанска нафта, нарочито се плаше да би могло бити тешко одредити њено порекло. Стручњаци указују да је ово могућност да руска нафта настави да тече ка Немачкој, уместо казахстанске, упркос санкцијама. Али Европа жмури на порекло нафте преко посредника. Већина чланица ЕУ изјаснила се да неће куповати нафту из Русије поштујући санкције, али у пракси је све више показатеља да се ти принципи крше. На крају, Русија има приходе од накнада за транспорт нафте за које дозволу даје „Трансњефт” јер се проток одвија преко његове мреже. То су хиљаде километара цевовода преко руске територије, због чега испорука казахстанске нафте зависи и од руске добре воље. А догодило се барем три пута у последње време да се транспорт прекида због техничких проблема. Казахстанци су сваки пут стрпљиво чекали да се ремонт обави, ништа нису јавно говорили али су поруку сигурно схватили.