Исцељење – реч године

Исцељење је реч која је победила на „Избору за реч која је обележила 2022. годину” у оквиру манифестације „Март – месец српског језика” у организацији Друштва за српски језик и књижевност Србије. За петнаест дана стигло је 410 речи које су послали ученици из више од педесет градова и села широм Србије, међу којима су: Аранђеловац, Бела Црква, Београд, Бољевац, Бор, Брестач, Бујановац, Ваљево, Велико Градиште, Владичин Хан, Врање, Врњачка Бања, Вршац, Ечка, Житорађа, Зрењанин, Ивањица, Инђија, Јагодина, Кладово, Ковин, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Куршумлија, Лазаревац, Лапово, Лесковац, Лучица, Мајданпек, Мачкат, Неготин, Ниш, Нови Сад, Панчево, Параћин, Пећинци, Пирот, Пожаревац, Прокупље, Рашка, Рума, Сечањ, Смедерево, Степановићево, Суботица, Чачак, Шабац, али и Бањалука, Љубљана, Москва и други градови у којима живи српска дијаспора.

− Комисија Друштва за српски језик и књижевност Србије одабрала је реч исцељење за реч која је обележила 2022. годину. Ову реч предложиле су Вања Лазаревић, ученица трећег разреда Филолошке гимназије у Београду, и Нађа Милићевић, ученица другог разреда Гимназије у Крушевцу, прецизирали су организатори овог конкурса.

Из перспективе српских основаца и средњошколаца, како наводе из Друштва за српски језик, прошлу годину обележио је престанак пандемије вируса корона, враћање уобичајеним обавезама, повратак у школу, наставак дружења, излазака и живота без дистанце, па су се међу речима које су ученици предложили нашле и буђење, животворност, здравље, искра, нада, оживљавање, оздрављење, помак, превазилажење, преображај, препород, просветљење, узлети. Година 2022. донела је и рат у Украјини, па се међу предложеним речима, указују србисти, налазе и оне које се односе на ситуацију у свету, на пример, неизвесност, раскол, рат, страх, туга, као и на последице нестабилне ситуације: дезинформација, инфлација, поскупљење, санкције.

− Исцељење је глаголска именица настала од префиксираног глагола исцелити (се), који значи „лечењем довести у здраво стање, излечити (се)”. Када се односи на рану, повреду, значи „зарасти, замладити се, залечити”. У основи овог глагола налази се индоевропски, прасловенски и свесловенски придев цео. Именица исцељење учестало се користи у савременом српском језику, а електронски корпус показује да се често употребљава са значењем чудесног, натприродног оздрављења и да се односи и на физичко и на духовно излечење − објаснили су из Друштва за српски језик и књижевност Србије.