Без алата нема злата

Чини се да уметничка сцена у Србији никада није била живља.

У протеклој деценији су изникле нове енергичне галерије и организације уметника, упркос константном недостатку новца или његовој неадекватној расподели, упркос недовољном разумевању естаблишмента за оно што се не подводи под мејнстрим, спектакл или „креативну индустрију”.

Представници Сликарске секције Удружења ликовних уметника Србије (Улус), позвали су професионалне организације уметника и галерије из Србије да предложе своје програме, односно представе радове уметника са којима сарађују. На изложби „Сусрети”, која је у петак отворена у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” представљена су дела више од 75 уметника, а на позив се одазвало 17 галерија и уметничких удружења. Изложбу је отворила Наташа Михаиловић Васић градска секретарка за културу, нагласивши да је овај подухват „својеврсни искорак”.

– То су галерије које заправо раде са чланством Улуса. Наш циљ је да оснажимо наше чланство. Односно, да видимо на који начин те галерије репрезентују уметнике, чланове Улуса. Да ли их експлоатишу, да ли их подржавају да ли им инвестирају продукцију или их комисионо продају. Укратко, идеја „Сусрета” је да буде место дијалога уметничких позиција, размене професионалних искустава те вредновања у повољнијем организационом и квалитетнијем окружењу – каже Владан Јеремић, члан Одбора Сликарске секције Улуса.

Милена Путник, сликарка из организационог тима „Сусрета”, истиче да су се у Улусу суочили са чињеницом да има много галерија и удружења који сарађују са чланством, а заправо и не зна се које су то галерије.

– Бацили смо мрежу, па хајде да видио шта смо добили, шта уметници раде са другим галеријама. Хтели смо да питамо уметнике: „Да ли вам је добро” – каже Милена Путник.

Није свим уметницима добро. Тешко је продати уметничко дело. На новогодишњој изложби Улуса, од 175 радова продато је свега пет.

Под сводовима „Цвијете” нашла се и Галерија „Музеја у сенци” Славка Тимотијевића. „Музеј у сенци” постоји од 1978. године, али нема своју зграду упркос бројним покушајима Тимотијевића да је добије. У његовом „боксу” у Павиљону „Цвијета Зузорић” могуће је видети радове Раше Тодосијевића, Александра Глигоријевића, Аните Бунчић, као и златне алате Ненада Брачића. Музеј у сенци има и своју продукцију, уметнички часопис „Арт фама”.

– Овде смо показали радове који су другачији од онога што се на сцени сматра мејнстримом. Није тачно да новца нема. Увек га је било, али није било толико добрих пројеката. Новац је у уметности лоше распоређен, јер да цитирам Суперхика из „Алана Форда” „Отима се сиромашнима и даје богатима”. А концепт Галерије Музеја у сенци је „Без алата нема злата” – каже Славко Тимотијевић.

Поред „Музеја у сенци” на изложби „Сусрети” учествују галерије и уметничка удружења: „Art for All”, Галерија „Бел Арт”, Градска галерија „Мостови Балкана”, Галеријe „Лауфер”, „Луцида”, „Нар”, „Неон”, „Рефлектор”, „Сањај”, „Штаб”, „Квака 22”, „Матријаршија”, Модерна галерија Ваљева, Монолог Галерија, Шок задруга, „Икс-витамин”.

Квалитет изложених радова на „Сусретима” је неуједначен, али је омогућено да изложба буде продајног карактера, што представља својеврстан позив колекционарима, музејима и институцијама.

Поред Владана Јеремића и Милене Путник, Организациони тим „Сусрета” чине и чланови Одбора Сликарске секције Улуса Марија Здравковић, Михаел Милуновић и Ива Контић.